Šta mi je potrebno za: Ličnu / pasoš / dozvolu / dečiji / socijalno / zdravstveno / penziono …

Šta mi je potrebno za...?

Za izdavanje biometrijskog pasoša za punoletno lice potrebno je lično podneti zahtev u policijskoj upravi ili stanici prema mestu prebivališta odnosno boravišta podnosioca zahteva, odnosno u nadležnom diplomatsko – konzularnom predstavništvu, pri čemu je neophodno priložiti sledeća dokumenta:

  1. važeću ličnu kartu ili, ukoliko se zahtev podnosi u nadležnom diplomatsko – konzularnom predstavništvu Republike Srbije, drugu javnu ispravu iz koje se može utvrditi identitet podnosioca zahteva,
  2. pasoš čiji je rok važenja istekao ili koji ne može služiti svojoj nameni;
  3. dokaz o uplaćenoj naknadi za obrazac pasoša;
  4. nije obavezno, ali se po želji podnosioca zahteva može priložiti i fotografija veličine 50h50mm (“an fas”, na jednobojnoj sivoj pozadini);
  5. za hitne slučajeve – dokaz koji potvrđuje razlog hitnosti postupka ( u pisanoj formi).

Nadležni organ po službenoj dužnosti, uz saglasnost stranke, pribavlja podatke iz sledećih dokumenata:

  • uverenja o državljanstvu ( u slučaju prvog izdavanja biometrijskog pasoša);
  • izvoda iz matične knjige rođenih, izvoda iz matične knjige venčanih (u slučaju promene nekog od podataka podnosioca zahteva evidentiranog u istima).

Građani mogu i sami da pribave, odnosno da stave na uvid navedena dokumenta ukoliko im ne odgovara pribavljanje podataka po službenoj dužnosti u roku od 15 dana, a kako bi njihov zahtev bio rešen u što kraćem roku.

Opširnije o pasošu, možete videti ovde.

Zahtev za izdavanje biometrijske lične karte podnosi se lično u policijskoj upravi ili stanici, po mestu prijavljenog prebivališta, odnosno boravišta, pri čemu je uz isti neophodno staviti na uvid sledeća dokumenta:

  1. prethodno izdatu ličnu kartu ili (ukoliko je izgubljena) drugu važeću ispravu iz koje se može utvrditi identitet podnosioca zahteva ( npr. pasoš ili vozačku dozvolu);
  2. dokaz o uplaćenoj naknadi za obrazac lične karte i troškove tehničke izrade lične karte.

  3. po želji, nije obavezno, fotografiju veličine 50h50 mm (koja verno prikazuje lik podnosioca zahteva, na jednobojnoj sivoj pozadini, ne starija od šest meseci i koja ispunjava uslove propisane u članu 21. Pravilnika o ličnoj karti) za lice kome se prvi put izdaje biometrijska lična karta ;

Nadležni organ po službenoj dužnosti, uz saglasnost stranke, pribavlja podatke iz sledećih dokumenata:

  • izvoda iz matične knjige rođenih (u slučaju prvog izdavanja biometrijske lične  karte, a svaki naredni put samo u slučaju da je došlo do promene nekog od ličnih podataka podnosioca zahteva evidentiranih u navedenom dokumentu);
  • uverenja o državljanstvu (u slučaju prvog izdavanja biometrijske lične karte, a svaki naredni put samo u slučaju da je došlo do promene nekog od ličnih podataka podnosioca zahteva evidentiranih u navedenom dokumentu);
  • izvoda iz matične knjige venčanih (u slučaju promene prezimena prilikom sklapanja braka).

Građani mogu i sami da pribave, odnosno da stave na uvid navedena dokumenta  ukoliko im ne odgovara pribavljanje podataka po službenoj dužnosti u roku od 15 dana, a kako bi njihov zahtev bio rešen u što kraćem roku.
Opširnije o ličnoj karti, možete videti ovde.

Prebivalište je mesto u kome se građanin nastanio s namerom da u njemu stalno živi.

Punoletni građani dužni su da prijave i odjave prebivalište i prijave promenu adrese stana.

Prilikom prijavljivanja prebivališta, odnosno promene adrese stana, punoletni građani dužni su da prijave i svoju maloletnu decu.

Prijavljivanje prebivališta i promene adrese stana izvršiće se u roku od 8 dana od dana nastanjenja odnosno promene adrese stana.

Odjavljivanje prebivališta građanin je dužan da izvrši pre napuštanja mesta prebivališta.

Za PRIJAVU PREBIVALIŠTA, koja se vrši uz lično prisustvo, potrebno je:
1. Čitko popunjen obrazac za prijavu-odjavu prebivališta, ili promenu adrese
stana (obrazac br. 1);
2. Dokaz o pravnom osnovu korišćenja stambene jedinice na adresi na koju se podnosilac zahteva prijavljuje (ugovor o kupoprodaji ili ugovor o korišćenju stana overeni u sudu, (ili) vlasnički list, (ili) rešenje o kućnom broju);
3. Važeća lična karta za punoletna lica, a za maloletna lica izvod iz matične knjige rođenih;
4. Dokaz o uplati u iznosu od 200,00 dinara na ime republičke administrativne takse.

Za PRIJAVU MALOLETNOG DETETA potrebno je:
1. Čitko popunjen obrazac za prijavu-odjavu prebivališta, ili promenu adrese stana (obrazac br.1);
2. Izvod iz matične knjige rođenih za dete;
3. Važeća lična karta roditelja koji vrši prijavu prebivališta za dete;
4. Dokaz o uplati u iznosu od 200,00 dinara na ime republičke administrativne takse.

Za ODJAVU PREBIVALIŠTA, koja se vrši uz lično prisustvo, potrebno je:
1. Čitko popunjen obrazac za za prijavu-odjavu prebivališta, ili promenu adrese stana (obrazac br.1);
2. Važeća lična karta;
3. Dokaz o uplati u iznosu od 200,00 dinara na ime republičke administrativne takse.

Za izdavanje UVERENJA O PREBIVALIŠTU, potrebno je:
1. Važeća lična karta podnosioca zahteva
2. Čitko popunjen zahtev za izdavanje uverenja o prebivalištu
3. Dokaz o uplati u iznosu od 400,00 dinara na ime republičke administrativne takse.

Zahtev za izdavanje uverenja o prebivalištu podnosi se lično ili preko punomoćnika organu unutrašnjih poslova po mestu prebivališta lica na koje se zahtev odnosi ( u Beogradu zahtev se podnosi isključivo Policijskoj upravi za grad Beograd, ul. Ljermontova 12 a).

Opširnije o prebivalištu, možete videti ovde.

Pravni osnov: Zakon o prebivalištu i boravištu građana i Pravilnik o obrascima i načinu vođenja evidencije o prebivalištu i boravištu građana.

Ukoliko želite da ostvarite pravo na dečji dodatak treba da pripremite: 

– izvod iz matične knjige rođenih za svu decu u porodici
– uverenje da ste državljanin Republike Srbije;
– dokaze o prebivalištu za sve članove domaćinstva (vade se u MUP-u);
– fotokopiju svoje overene zdravstvene knjižice;
– dokaze o posedovanju odnosno neposedovanju nepokretnosti, kao i odgovarajućeg stambenog prostora (izvod iz zemljišnih knjiga — vlasnički list, ugovor o kupovini nepokretnosti, rešenje Poreske uprave, uverenje iz Katastra ili ugovor o korišćenju stana), 
– potvrdu o prihodima za sve članove zajedničkog domaćinstva za tri meseca koja prethode mesecu podnošenja zahteva (potvrde poslodavca, Poreske uprave, Fonda PIO, NSZ);
– potvrdu o katastarskim prihodima u prethodnoj godini za sve članove zajedničkog domaćinstva (potvrda iz Katastra);
– sudsku presudu ili potvrdu poslodavca o obustavi od plate ako u porodici neko dobija ili daje izdržavanje;
– potvrdu o svojstvu redovnog učenika za decu školskog uzrasta (dobija se u školi);
– potvrdu centra za socijalni rad da se staratelj ili hranitelj neposredno brine o detetu;
– fotokopiju kartice tekućeg računa.
Šta mi treba ako sam samohrani roditelj?

 Potrebno vam je sve što je nabrojano, a od dodatnih dokumenata zavisno od konkretne situacije,jedan od ovih dokaza: 

– izvod iz matične knjige umrlih za drugog roditelja ili rešenje o proglašenju nestalog lica umrlim;
– sudska presuda o samostalnom vršenju roditeljskog prava;
– rešenje invalidske komisije i potvrda Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje da roditelj nije ostvario pravo na porodičnu penziju;
– potvrda nadležnog kazneno-popravnog zavoda da je drugi roditelj na odsluženju zatvorske kazne duže od šest meseci.
Kad dete ne ide u školu ili ima smetnje u razvoju

 Za decu koja iz opravdanih razloga ne idu u redovnu školu ili imaju smetnje u razvoju potrebno je doneti i:

– potvrdu nadležne zdravstvene ustanove o razlozima za neredovno školovanje;
– akt o razvrstavanju za dete ometeno u razvoju (o stepenu psihofizičke ometenosti – deteta mišljenje daju opštinska, odnosno gradska komisija nadležna za pregled dece sa smetnjama u razvoju i njihov rad je besplatan);
– akt o produženju roditeljskog prava ako je ono produženo i posle punoletstva deteta.
 
Obrazac za dečiji dodatak, možete videti ovde.

Spisak stvari koje su potrebne u porodilištu buduće mame mogu dobiti u prodavnicama bebi opreme, od prijateljica koje su se nedavno porodile, u školicama za roditelje… Ali, i pored toga što su na izvoru informacija neke trudnice ipak stignu u porodilište bez pripremljene torbe. Da se to ne bi desilo i vama krenite sa pripremom na vreme.


Dokumenta

  • lična karta
  • zdravstvena knjižica
  • krvna grupa i Rh faktor
  • bris grla i nosa
  • bris vaginalni i cervikalni
  • bris stolice (koprokultura)
  • uput za porođaj
  • kompletna dokumentacija trudnoće

Lične stvari
Osim stvari za ličnu higijenu (koje biste poneli na bilo koji put), potrebno je da spakujete i sledeće:

  • toplomer
  • makazice
  • kape za tuširanje
  • vlažne maramice
  • papirne maramice
  • lanolin mast za grudi (jako je bitno da se koristi od samog početka da bi se sprečila pojava ragada)
  • toalet papir
  • bade mantil
  • mrežaste uloške (bar tri pakovanja)
  • jednokratne mrežaste gaćice (oko deset komada)
  • uloške za dojenje
  • papuče (gumene ili plastične, zbog stalnog tuširanja)
  • flašu sa vodom
  • čašu
  • kašičicu
  • mobilni telefon i punjač
  • tetra pelene (tri komada)


Može, a ne mora

Stvari koje nisu neophodne, ali mogu da vam koriste:

  • traka i gumiceza kosu, šnalice
  • marama
  • čepovi za uši
  • maska za oči
  • ajpod i slušalice
  • knjiga
  • sveščica
  • olovka
  • časopisi
  • kese za prljav veš i đubre
  • foto aparat
  • papirni podmetači za wc
  • teniska loptica (za masiranje krsta tokom kontrakcija)


Hrana

Hranu nikako ne treba zaboraviti, jer pre porođaja ništa ne sme da se jede i pije satima. Zato je važno da vam neko od porodice što pre donese hranu koja će vas brzo okrepiti. Evo namirnica koje su Isidori pomogle da vrati energiju:

  • bogati sendviči
  • sok od jabuke
  • čokolada
  • jabuke
  • keks


Pribor za bebu

Pribor za bebu biće vam potreban od samog početka, naročito ako odaberete bebi frendli program. Stvari koje se nalaze na spisku ispod ne morate odmah da ponesete, već ih samo pripremite da vam ih suprug donese nakon porođaja.

  • pelene za jednokratnu upotrebu
  • vlažne maramice
  • pavlovićeva krema
  • nekoliko benkica (u slučaju da se ide u bebi frendli program dešava se da im zbog čestog pranja ponestanu)

Za izlazak iz porodilišta
Kada dođe vreme da vas otpuste iz bolnice, suprug ili članovi porodice koji dolaze po vas moraće da vam ponesu garderobu za izlazak, kako za vas, tako i za bebicu.

Za bebu

  • jednokratne pelene
  • švedska pelena
  • tetra pelena
  • benkica
  • zeka
  • čarapice
  • kapica
  • ćebence
  • nosiljka


Za mamu

  • donji veš (gaćice, brus, potkošulja)
  • čarape
  • majica
  • pantalone ili haljina, suknja (nemojte biti preambiciozni i pripremiti nešto što ste nosili pre trudnoće, jer verovatno nećete uspeti da se „uvučete“ u to)
  • jakna (ako je hladno)
  • cipele

Na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) mogu da se prijave:

  • nezaposleni koji traži posao
  • zaposleni koji traži promenu zaposlenja
  • druga lica koje traže zaposlenje.

Nezaposleni koji traži posao jeste lice od 15 godina života do ispunjavanja uslova za penziju, odnosno najkasnije do 65 godina života, sposobno i odmah spremno da radi, koje nije zasnovalo radni odnos ili na drugi način ostvarilo pravo na rad, a koje se vodi na evidenciji nezaposlenih i aktivno traži zaposlenje.

Zaposleni koji traži promenu zaposlenja jeste lice koje je u radnom odnosu ili je na drugi način ostvarilo pravo na rad, a koje aktivno traži promenu zaposlenja i vodi se na evidenciji lica koja traže promenu zaposlenja.

Drugo lice koje traži zaposlenje jeste lice starije od 15 godina života koje traži zaposlenje, a koje se ne može smatrati nezaposlenim ili licem koje traži promenu zaposlenja (učenici, studenti, penzioneri, lica kojima miruju prava iz radnog odnosa i drugi).

Osnovna dokumentacija za prijavljivanje:

  • lična karta ili druga važeća javna isprava sa fotografijom i podacima o licu izdata od strane ovlašćenog državnog organa, u kojoj postoji podatak o prebivalištu lica
  • dokaz o školskoj spremi ili stručnoj osposobljenosti (original dokumenta na uvid)
  • akt o prestanku radnog odnosa (ako je lice bilo u radnom odnosu)
  • drugi dokazi u skladu sa zakonom (uverenja, potvrde, izjave).

Dodatna dokumentacija za osobe sa invaliditetom:

  • dokaz o statusu osobe sa invaliditetom, u skladu sa Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom.

Dokumentacija koju podnose strani državljani:

  • lična karta za strance, nostrifikovana diploma (stalno nastanjenje)
  • pasoš i nostrifikovana diploma (privremeni boravak).

Zaposleni koji traži promenu zaposlenja uz osnovnu dokumentaciju, dostavlja i ugovor o radu.

Drugo lice koje traži zaposlenje uz osnovnu dokumentaciju, dostavlja:

  • učenici i studenti – potvrdu o statusu
  • penzioneri – dokaz/rešenje o penzionisanju
  • lica kojima miruju prava iz radnog odnosa – dokaz/rešenje o mirovanju radnog odnosa.

Gde se prijaviti?

Prijavljivanje na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje obavlja se lično, u organizacionim jedinicama NSZ, prema mestu prebivališta, odnosno mestu rada ili prestanka radnog odnosa, ako u tom mestu imate boravište.

Usluge Nacionalne službe za zapošljavanje kojima se pruža podrška u traženju posla i uvećavaju vaše mogućnosti za zapošljavanje:

  • Savetovanje u procesu traženja posla
  • Informisanje o slobodnim radnim mestima:
    • savetnik za zapošljavanje
    • samouslužni sistem u filijali NSZ
    • publikacija ”Poslovi”
    • oglasna tabla u filijali NSZ
    • sajt: www.nsz.gov.rs
    • Centar za informisanje i profesionalno savetovanje (CIPS) u Beogradu, Nišu i Novom Sadu
  • Obuka za aktivno traženje posla
  • Klub za traženje posla
  • Trening samoefikasnosti
  • Programi obuka i stručnog osposobljavanja
  • Javni radovi
  • Programi samozapošljavanja
  • Subvencija za zapošljavanje
  • Obuke za pokretanje sopstvenog biznisa
  • Profesionalna rehabilitacija, programi zapošljavanja i mere podrške u zapošljavanju osoba sa invaliditetom

Nezaposlena lica prijavom na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje ostvaruju pravo na:

  • obaveštavanje o mogućnostima i uslovima za zapošljavanje
  • posredovanje u zapošljavanju u zemlji i inostranstvu
  • profesionalnu orijentaciju i savetovanje o planiranju karijere
  • učešće u merama aktivne politike zapošljavanja, u skladu sa svojim potrebama i potrebama tržišta rada.

Zaposleni koji traži promenu zaposlenja i drugo lice koje traži zaposlenje ostvaruju pravo na informisanje, savetovanje i posredovanje u zapošljavanju.

Pravo na novčanu naknadu

Pravo na novčanu naknadu imaju nezaposlena lica prijavljena na evidenciju NSZ, koja su bila obavezno osigurana za slučaj nezaposlenosti najmanje 12 meseci neprekidno ili sa prekidima poslednjih 18 meseci, pod uslovom da je radni odnos prestao bez njihove volje i krivice (istek rada na određeno vreme, stečaj, likvidacija i ostali slučajevi prestanka radnog odnosa, u skladu sa zakonom).

Nezaposleni kome je radni odnos, odnosno osiguranje prestalo njegovom voljom ili krivicom, odnosno ako je radni odnos prestao svojevoljnim opredeljivanjem za otpremninu, novčanu naknadu ili posebnu novčanu naknadu po odluci Vlade o utvrđivanju programa rešavanja viška zaposlenih, u većem iznosu od iznosa otpremnine utvrđene Zakonom o radu, može da ostvari pravo na novčanu naknadu ako ponovo ispuni uslove iz člana 66. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti (ostvari novi staž u trajanju od 12 meseci neprekidno ili sa prekidima u poslednjih 18 meseci).

Obrasce za biro, možete videti ovde.

Prava iz zdravstvenog osiguranja, po osnovu nezaposlenosti, mogu ostvariti:

– lica koja imaju pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti, prema propisima o zapošljavanju (član 17. stav 1. tačka 12. Zakona o zdravstvenom osiguranju) i

– nezaposlena lica i druge kategorije socijalno ugroženih lica čiji su mesečni prihodi ispod prihoda utvrđenih u skladu sa ovim zakonom (član 22. stav 1. tačka 9. Zakona o zdravstvenom osiguranju).

Nezaposlena lica imaju pravo na zdravstvenu zaštitu i pravo na naknadu troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite.

Za vreme ostvarivanja prava na novčanu naknadu, korisnik novčane naknade ima pravo na zdravstveno osiguranje. Tokom korišćenja prava na novčanu naknadu, Nacionalna služba za zapošljavanje ima obavezu da vrši obračun i uplatu doprinosa za zdravstveno osiguranje za sva lica koja su korisnici prava na novčanu naknadu. Članovi porodice korisnika prava na novčanu naknadu mogu se preko njega osigurati, ukoliko nemaju drugi osnov osiguranja, u skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju.

Korisnici novčane naknade imaju pravo na zdravstvenu zaštitu, pravo na naknadu za vreme privremene sprečenosti za rad i pravo na naknadu troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite, pod uslovima predviđenim Zakonom o zdravstvenom osiguranju. To znači da je tim licima obezbeđeno korišćenje punog obima prava iz zdravstvenog osiguranja.

U slučaju nastanka privremene sprečenosti za rad nezaposlenog lica koje prima novčanu naknadu, tom licu se isplaćuje naknada u skladu sa propisima iz zdravstvenog osiguranja. Međutim, u slučaju prestanka prava na korišćenje novčane naknade, isplata novčane naknade se nastavlja, u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju, ali ne duže do 30 dana od dana nastanka privremene sprečenosti.

Nezaposlena lica, koja spadaju u kategoriju socijalno ugroženog stanovništva, koja se nalaze u evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, iako nisu korisnici novčane naknade, imaju pravo na zdravstveno osiguranje, samo pod uslovom da njihov mesečni prihod, po članu porodice nezaposlenog lica, ne prelazi iznos minimalne zarade u neto iznosu, utvrđene u skladu sa propisima o radu, u mesecu podnošenja prijave.

Prava iz zdravstvenog osiguranja lica ostvaruju na području filijale na kojoj imaju prijavljeno prebivalište, a zdravstvenu knjižicu im izdaje i overava nadležna ispostava, odnosno filijala Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, prema prebivalištu.

Pravo na novčanu socijalnu pomoć pripada kako pojedincu tako i porodici, koji svojim radom, prihodima od imovine ili iz drugih izvora ostvaruju prihod manji od iznosa novčane socijalne pomoći, odnosno osobama koje nemaju dovoljno sredstava za život i isplaćuje se mesečno. 

To je osnovni oblik novčane pomoći socijalno ugroženim osobama.

Osnovni uslov za ostvarivanje ovog prava je da pojedinac odnosno porodica imaju mesečne prihode manje od iznosa novčane socijalne pomoći.

Porodicom se smatraju  supružnici i vanbračni partneri, deca i srodnici  bez obzira na stepen srodstva, pod uslovom da žive u zajedničkom domaćinstvu.

Na ovom mestu važno je navesti da je kod supružnika i dece na školovanju predviđen izuzetak od obaveze života u zajedničkom domaćinstvu, te se shodno navedenom, članom porodice smatra supružnik bez obzira na njegovo faktičko mesto života i dete koje zbog školovanja ne živi u svojoj porodici – sa vremenskim ograničenjem do kraja roka propisanog za  školovanje, a najkasnije do navršene  26. godine života.

Izuzetno je važno istaći  da se članom porodice ne smatra izvršilac nasilja u porodici, odnosno da prihodi koje to lice ostvaruje i imovina tog lica  ne utiču na pravo žrtava nasilja u porodici da ostvare novčanu socijalnu pomoć, ako ispunjavaju druge uslove za ostvarivanje ovog prava.

Članom porodice staratelja smatra se i osoba sa smetnjama u razvoju, koja se u toj porodici nalazi na osnovu rešenja centra.

Prema odredbama Rešenja o nominalnim iznosima novčane socijalne pomoći („Sl. glasnik RS“, br. 88/2016) koje  se primenjuje počev od utvrđivanja prava na novčanu socijalnu pomoć za oktobar 2016. godine osnovica za utvrđivanje visine novčane socijalne pomoći, koja je usklađena sa indeksom potrošačkih cena u prethodnih šest meseci od 1. oktobra 2016. godine iznosi 7.946,00 dinara, nominalni iznosi novčane socijalne pomoći utvrđuju se:

1) za pojedinca, odnosno nosioca prava u porodici u visini 1 od osnovice ili 7.946,00 dinara;

2) za svaku narednu odraslu osobu u porodici u visini 0,5 od osnovice ili 3.973,00 dinara;

3) za dete do 18 godina u visini 0,3 od osnovice ili 2.384,00 dinara.

Opšti uslovi za priznavanje prava na novčanu socijalnu pomoć za pojedinca:

1) ako se nalazi na školovanju ili osposobljavanju za rad  ili se vodi na evidenciji nezaposlenih lica;

2) ako nije odbio ponuđeno zaposlenje, radno angažovanje na privremenim, povremenim ili sezonskim poslovima, stručno osposobljavanje, prekvalifikaciju, dokvalifikaciju ili osnovno obrazovanje;

3) ako mu radni odnos nije prestao njegovom voljom, njegovom saglasnošću ili njegovom krivicom, zbog disciplinske ili krivične odgovornosti, osim ako je od prestanka radnog odnosa proteklo godinu dana ili ako je po prestanku radnog odnosa nastupila nesposobnost za rad;

4) ako se sam stara o svom detetu sa smetnjama u razvoju tako da ne može da bude radno angažovan;

5) ako nema drugih nepokretnosti, osim stambenog prostora koji odgovara potrebama pojedinca, odnosno porodice i zemljišta površini do 0,5 hektara. Odgovarajućim stambenim prostorom, smatra se soba po članu porodice, odnosno veličina sobe do 10 metara kvadratnih;

6) ako pojedinac, odnosno član porodice nije prodao ili poklonio nepokretnu imovinu ili se odrekao prava na nasleđivanje nepokretne imovine ili ako je protekao period u kojem bi, od tržišne vrednosti nepokretne imovine koju je prodao, poklonio ili se odrekao prava na nasleđivanje, mogao obezbeđivati pomoć u smislu ovog zakona;

7) ako pojedinac, odnosno član porodice ne poseduje pokretnu imovinu u visini šestostrukog iznosa novčane socijalne pomoći za pojedinca;

8) ako pojedinac, odnosno član porodice nije zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju.

 

Pravo na novčanu socijalnu pomoć može ostvariti pojedinac, ili porodica koji ne ispunjavaju uslove  ako centru za socijalni rad daju saglasnost za upis hipoteke na svoje nepokretnosti radi obezbeđenja namirenja potraživanja u visini valorizovanog iznosa isplaćene novčane socijalne pomoći.

Pravo na novčanu socijalnu pomoć moze ostvariti i pojedinac koji je nesposoban za rad, ukoliko ima zemljište u površini do jednog hektara.

Pojedincu koji je sposoban za rad, odnosno porodici u kojoj je većina članova sposobna za rad pripada novčana socijalna pomoć u trajanju do devet meseci u toku kalendarske godine, ako ispunjava uslove propisane ovim zakonom.

Ukoliko porodica ne ispunjava uslove za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć zbog toga što njen član ne ispunjava  gore navedene uslove,  pravo na novčanu socijalnu pomoć priznaje se samo njenom članu koji je nesposoban za rad ukoliko ispuni predviđene uslove.

Nesposobnim za rad se smatraju :

1) žena i muškarac koji su navršili godine života određene propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju kao uslov za starosnu penziju;

2) dete do navršene 15. godine života;

3) dete na školovanju, do kraja roka propisanog za to školovanje, a najkasnije do navršene 26. godine života;

4) lice koje je potpuno nesposobno za rad prema propisima o radu i o penzijskom i invalidskom osiguranju;

5) trudnice i roditelj deteta koji koristi porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta prema propisima o radu;

6) nezaposleno lice koje se stara o članu porodice iz člana 81. stav 2. ovog zakona, koji je korisnik prava na pomoć i negu po bilo kom osnovu;

7) lice kome je utvrđen treći stepen radne sposobnosti u skladu sa propisima kojima se uređuje zapošljavanje osoba sa invaliditetom;

8) lice prema kome je pokrenut postupak utvrđivanja radne sposobnosti ili postupak lišavanja poslovne sposobnosti – dok taj postupak traje.

Pojedinac koji je nesposoban za rad, odnosno porodica čiji su svi članovi nesposobni za rad i jednoroditeljska porodica imaju pravo na uvećanu novčanu socijalnu pomoć.

Uvećana novčana socijalna pomoć utvrđuje se tako što se pripadajući iznos novčane socijalne pomoći za pojedinca, odnosno porodicu uvećava za 20 %.

Novčana socijalna pomoć isplaćuje se mesečno, u iznosima zaokruženim u dinarima.

Korisnik prava na novčanu socijalnu pomoć, odnosno njegov zakonski zastupnik dužan je da nadležnom centru za socijalni rad prijavi svaku promenu od uticaja na priznato pravo u roku od 15 dana od dana kada je promena nastala.

Pravo na novčanu socijalnu pomoć miruje dok se korisnik nalazi na izdržavanju kazne zatvora u trajanju dužem od mesec dana ili ako mu je  izrečena mera obaveznog lečenja u odgovarajućoj ustanovi.

O pravu na novčanu socijalnu pomoć,  odlučuje centar za socijalni rad osnovan za teritoriju na kojoj podnosilac zahteva ima prebivalište, odnosno boravište.

Na kraju važno je istaći da je  Nacionalna služba za zapošljavanje  dužna  da obavesti centar za socijalni rad ukoliko se korisnik prava na novčanu socijalnu pomoć zaposli, radno angažuje, stekne pravo na novčanu pomoć za osposobljavanje, prekvalifikaciju i dokvalifikaciju, odbije ponuđeno zaposlenje, radno angažovanje, osposobljavanje, prekvalifikaciju i dokvalifikaciju, dok je korisnik novčane socijalne pomoći dužan da prihvati posao koji mu ponudi Nacionalna služba za zapošljavanje.

Obrasce za socijalno, možeete videti ovde.

Potrebna dokumenta i obrasci za registracija vozila za fizičko lice:
1.Saobraćajna dozvola
2.Lična karta
3.Tehnički pregled (na tehničkom pregledu dobijate registracioni list sa popunjenim podacima o vozilu i overenom tehničkom ispravnosti vozila)
4.Polisa osiguranja
5.Uplaćene takse
6. Ovlašćenje od vlasnika za registraciju vozila (opciono ukoliko niste vlasnik vozila).Ovlašćenje mora sadržati podatke o vozilu, ovlašćenom licu i podatke o vlasniku vozila
7.Stara polisa osiguranja (opciono)

Opširnije o registraciji vozila, možete videti ovde.

Kako da se razvedem?

Postoje dva načina razvoda braka. Prvi način je sporazumni razvod za koji je potrebno da se supružnici sporazumeju o svim pitanjima značajnim za razvod braka (poveravanje deteta, deoba imovine, visina doprinsa za izdržavanje deteta i način održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem ), a drugi način je razvod po tužbi ukoliko supružnici ne mogu da se usaglase oko razvoda ili oko najvažnijih pitanja vezanih za razvod.

Šta je sporazumni razvod?

Sporazumni razvod braka je razvod čije je osnovno obeležje saglasnost supružnika da se razvedu. Supružnici imaju pravo na razvod braka ako zaključe pismeni sporazum o razvodu. Potrebno je da supružnici uz predlog za sporazumni razvod braka obavezno podnesu i pismeni sporazum o vršenju roditeljskog prava i pismeni sporazum o deobi zajedničke imovine.

U pismenom sporazumu o vršenju roditeljskog prava supružnici se mogu dogovoriti da zajedno vrše roditeljsko pravo ili da roditeljsko pravo vrši samo jedan roditelj. Ukoliko odluče da roditeljsko pravo vrši samo jedan roditelj, sporazum mora da obuhvati sporazum o poveravanju zajedničkog deteta jednom roditelju, sporazum o visini doprinosa za izdržavanje deteta koje plaća drugi roditelj i sporazum o načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem. Sud ne mora da usvoji sporazum roditelja o vršenju roditeljskog prava ako smatra da ne odgovara interesima dece već može njihove odnose urediti na drugi način.

Predlog za sporazumni razvod se podnosi nadležnom sudu u mestu prebivališta ili boravišta nekog od supružnika, odnosno u mestu njihovog poslednjeg zajedničkog prebivališta.

Šta je razvod po tužbi?

Tužbu za razvod braka mogu da podnesu oba supružnika ako su bračni odnosi ozbiljno i trajno poremećeni ili ako se objektivno ne može ostvarivati zajednica života supružnika.

Tužba se podnosi sudu u mestu gde tuženi ima prebivalište, a može se podneti i u mestu gde su supružnici imali poslednje zajedničko prebivalište.

U okviru postupka razvoda po tužbi predviđen je i postupak posredovanja kako bi se stranke pomirile ili postigle dogovor oko najvažnijih pitanja.

Šta je posredovanje (medijacija)?

Postupak posredovanja je sastavni deo postupka u bračnom sporu koji je pokrenut tužbom jednog od supružnika. Posredovanje se sastoji od dve faze i obuhvata postupak za pokušaj mirenja(mirenje) i postupak za pokušaj sporazumnog okončanja spora(nagodba). Supružnici mogu dati saglasnost samo za nagodbu. Posredovanje se ne sprovodi ako jedan od supružnika ne pristane na posredovanje, ako je jedan od supružnika nesposoban za rasuđivanje, ako je boravište jednog od supružnika nepoznato ili ako jedan ili oba supružnika žive u inostranstvu.

Šta je mirenje?

Mirenje je deo postupka posredovanja koji se sprovodi u bračnom sporu koji je pokrenut tužbom i ima za cilj da se odnosi između supružnka reše bez konflikta i bez razvoda braka.

Mirenje može da sprovodi sud, Centar za socijalni rad, specijalizovana ustanova za posredovanje u porodičnim odnosima ili bračno ili porodično savetovalište.

Ako se u postupku mirenja  supružnici pomire, smatraće se da je tužba za razvod braka povučena. Ukoliko do mirenja ne dođe ili ako se jedan ili oba supružnika koji su uredno pozvani ne odazovu pozivu za mirenje, smatraće se da mirenje nije uspelo i nastaviće se postupak nagodbe.

Šta je nagodba?

Nagodba je deo postupka posredovanja koji se sprovodi u bračnom sporu ako mirenje nije uspelo. Svrha nagodbe je da se odnos supružnika razreši bez konflikta nakon razvoda braka. Sud će nastojati da supružnici postignu sporazum o vršenju roditeljskog prava i sporazum o deobi zajedničke imovine. Nagodba će se smatrati uspelom ako supružnici zaključe oba sporazuma, a delimično uspelom ako zaključe samo jedan od ova dva sporazuma. Nagodba će se smatrati neuspelom ako jedan ili oba supružnika koji su uredno pozvani ne odazovu pozivu ili ukoliko ne postignu nijedan od dva predviđena sporazuma.

Koje su posledice razvoda braka?

  • Posledice razvoda braka po supružnike

Posledice razvoda braka po supružnike ogledaju se u tome da prestaju mećusobna prava i obaveze koje nastaju sklapanjem braka. Supružnici čiji je brak razveden imaju pravo da odmah sklope novi brak. Takođe, mogu zadržati bračno prezime ili uzeti prezime koje su imali pre sklapanja braka. Obaveza izdržavanja supružnika prestaje razvodom braka ali se pod određenim uslovima može ustanoviti obaveza izdržavanja razvedenog supružnika. Nakon razvoda, po pravilu, nastupa deoba zajedničke imovine.

  • Posledice razvoda braka po decu

Posledice razvoda braka po decu zavise od sudske odluke u kojoj je određeno sa kojim roditeljem će dete živeti, način viđanja sa drugim roditeljem i visina doprinosa za izdržavanje deteta koje plaća drugi roditelj. Može se, nakon razvoda, otvoriti mogućnost da roditelj i maloletno dete steknu pravo stanovanja na stanu čiji je vlasnik drugi roditelj, pod uslovom da dete i roditelj koji vrši roditeljsko pravo nemaju pravo svojine na useljivom stanu i da takva odluka ne predstavlja očiglednu nepravdu za roditelja koji je vlasnik stana. Ovo je moguće samo dok je dete maloletno.

Prva stvar koju morate uraditi je ispuniti  DS 160 obrazac. Otvorite ovu adresu i napravite svoj račun. Za samo ispunjavanje čitave aplikacije potrebno je 10 do 20 minuta. Vodite samo računa da je sistem podešen tako da imate relativno malo vremena da ispunite svaku stranu, te će vas često obavještavati da imate još 60 sekundi. Nama se barem to dešavalo.

Tražiće vam da navedete osnovne stvari poput nekih ličnih podataka, vašeg trenutnog i prošlih zanimanja, osoba sa kojom putujete, familije u Americi, prijašnjim boravcima u Americi (ako ih je bilo), zemalja koje ste obišli, razloga zbog kojeg putujete u Ameriku i slično i slično.

Aplikaciju ispunjavate na engleskom jeziku.

Važna napomena

Nakon što sve završite, na mejl ćete dobiti potvrdu o ispunjenom obrascu koju morate nositi na razgovor. Ovo je obavezno. Meni je to bio jedini dokument koji su mi tražili u ambasadi uz pasoš.

Plaćanje takse za vizu se vrši preko Službenog servisa za vize Sjedinjenih Američkih Država. Kliknite na ovaj link  za tačnu adresu. Moguće je kartično plaćanje, kao i na račun. Cijena vize je 160$ i novac se ne vraća, bez obzira da li ćete je dobiti ili ne.

Nakon što ste uplatili taksu, sljedeći korak je zakazati termin razgovora. Termini se zakazuju po 15 minuta, a obično više ljudi bude prisutno za vrijeme istog termina. Moj prvi slobodan termin bio je 7 dana od dana uplate takse, ali može se desiti da vam prvi termin bude i za 2-3 dana. Sve zavisi od sezone kada zakazujete razgovor.

Koju vrstu vize izabrati?

Viza za Ameriku se dijeli na više viza, te je ponekad nejasno za šta koja od njih služi. Za turističku vizu birate opciju B1, a za biznis B2. Ako vam treba samo viza za tranzit birate C-vizu, za studente je potrebna F-1 je studentska viza, za novinare je I viza, a  je za sezonske radnike H-2B viza.

Nakon što ste izabrali vrstu vize za koju aplicirate, izaberite da će vam se pasoš dostaviti putem DHL-a.

Obavezna dokumentacija koju morate imati sa sobom u suštini se sastoji od svega nekoliko dokumenta:

  1. Validan pasoš, koji vazi najmanje šest mjeseci nakon isteka vize.
  2. 1 fotografija dimenzija 5×5 cm, uslikana u posljednjih šest mjeseci. Više detalja o tome kako fotografija mora da izgleda, nalazi se ovdje.
  3. Ispunjen obrasc DS-160 
  4. Isprintana strana sa intrukcijama sa sajta
  5. Za osobe koje su u braku, potreban je vjenčani list, učenici studenti treba da ponesu đačku knjižicu/indeks, a zaposleni ljudi potvrdu o stalnom radnom odnosu.

I manje više to je to. Osnovne stvari koje morate imati.

Međutim, u instrukcijama koje ćete dobiti, pisaće da vam mogu tražiti i još neke dokumente, odnosno da vas mogu pitate sljedeće stvari;

  • Čime se bavite (koliko dugo ste zaposleni ako radite, prijašnja zaposlenja, vrsta posla)
  • Da objasnite svrhu svog puta (sigurno će vas pitati zašto idete u Ameriku)
  • Koliko ćete ostati
  • Da li imate novca da platite troškove puta
  • Ukoliko ne možete pokriti troškove puta, možete navesti ime osobe koja će pokriti čitav ili dio puta

    Opširnije možete videti na ovom web portalu

Pravo na starosnu penziju mogu ostvariti osiguranici u 2019:

Muškarac:

  • sa 65 godine života i najmanje 15 godina staža osiguranja
  • sa 40 godina staža osiguranja i najmanje 57 godina i osam meseci života (Prevremena starosna penzija)

Žena:

  • sa 62 godine i šest meseci života i najmanje 15 godina staža osiguranja
  • sa 38 godina i šest meseci staža osiguranja i najmanje 57 godina života (Prevremena starosna penzija)

pripadnici oba pola sa 45 godina staža osiguranja, bez obzira na starost.

Opširnije o penziji, možete videti ovde.