Najčešća pitanja

Najčešća pitanja

Podzakonskim aktima regulisano je da je podnošenje zahteva za izdavanje biometrijskih dokumenata (lične karte, odnosno putne isprave) kao i uručenje istih, van prostorija Ministarstva unutrašnjih poslova moguće samo izuzetno iz očigledno opravdanih razloga zbog čega je takvo postupanje neophodno (bolest, boravak u posebnoj ustanovi, starost i sl). Shodno navedenom, u konkretnom slučaju je potrebno da se bliži srodnik odnosno lice koje živi u zajednici sa nepokretnim licem, ili se stara o istom, obrati organizacionoj jedinici ovog Ministarstva po mestu prebivališta nepokretnog lica, pri čemu će priložiti dokaz o opravdanosti razloga zbog koga je potrebno navedeni zahtev primiti van prostorija ovog Ministarstva. Ukoliko nadležni organ oceni da postoje opravdani razlozi, zahtev za izdavanje biometrijskih dokumenata će primiti, a po izradi iste i uručiti podnosiocu zahteva, van prostorija Ministarstva.

Shodno članu 22. Zakona o ličnoj karti (“Službeni glasnik RS” br. 62/06 i 36/11)lice koje ostane bez lične karte je dužno da bez odlaganja prijavi nestanak lične karte organizacionoj jedinici ovog Ministarstva koja je nestalu ličnu kartu izdala i koja će doneti rešenje kojim se lična karta proglašava nevažećom. Nakon što se nestala lična karta proglasi nevažećom građanin je dužan da podnese zahtev za izdavanje nove lične karte.

Lice koje izgubi putnu ispravu dužno je da, bez odlaganja, prijavi nestanak putne isprave najbližoj policijskoj upravi, odnosno policijskoj stanici Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije. Ako je putna isprava nestala u inostranstvu, imalac iste je dužan da njen nestanak prijavi najbližem diplomatskom ili konzularnom predstavništvu Republike Srbije. Napominjemo da nestanak nevažeće putne isprave niste u obavezi da prijavite nadležnom organu unutrašnjih poslova.

Ako ste izgubili licnu kartu: Opširnije
Ako ste izgubili pasoš: Opširnije

U skladu sa članom 17. Zakona o ličnoj karti (“Službeni glasnik RS” br. 62/06 i 36/11), u hitnim slučajevima (lečenje, bolest ili smrt člana porodice, neodložan službeni put) ili iz drugih opravdanih razloga, nadležni organ je dužan da izda biometrijsku ličnu kartu i u kraćem roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva, pri čemu je podnosilac zahteva u obavezi da uz ostala neophodna dokumenta priloži i dokaz o hitnosti.

Shodno članu 34. Zakona o putnim ispravama (”Sl. glasnik RS”, br. 90/07, 116/08, 104/09 i 76/10), rok za izdavanje putne isprave u zemlji iznosi 30 dana od dana podnošenja zahteva, a u diplomatskom ili konzularnom predstavništvu R Srbije 60 dana od dana podnošenja zahteva.

Istim članom Zakona predviđeno je da izuzetno, u hitnim slučajevima (potreba za hitnim lečenjem u inostranstvu, obaveštenje o smrti ili teškoj bolesti člana uže porodice, neodložan službeni put) ili iz drugih opravdanih razloga, ako su uz zahtev priloženi dokazi koji potvrđuju razloge hitnosti, nadležni organ dužan je da putnu ispravu izda najkasnije u roku od 48 sati od trenutka podnošenja zahteva.

Za izdavanje putne isprave može se priložiti i fotografija veličine 50x50mm – ”an fas”, na jednobojnoj sivoj pozadini, ali nije obavezno tj. po želji građana. Uz zahtev za izdavanje lične karte takođe nije obavezno priložiti fotografiju iste veličine.

Prilikom uručenja nove putne isprave, prethodni pasoš se poništava i vraća imaocu istog, a na njegov zahtev.

Za izdavanje biometrijskog pasoša maloletnom ili poslovno nesposobnom licu potrebno je da zahtev za izdavanje putne isprave podnese jedan od roditelja, uz pisanu saglasnost drugog roditelja, odnosno drugi zakonski zastupnik ili staratelj. Formular za saglasnost roditelja overava se u opštini (ili sudu).

Ukoliko se jedan od roditelja ili staratelja nalazi u inostranstvu, potrebno je da saglasnost za izdavanje pasoša detetu overi u najbližem diplomatsko – konzularnom predstavništvu Republike Srbije ili, ako je reč o stranom državljaninu, kod nadležnog inostranog organa zemlje u kojoj boravi.

Izuzetno, putna isprava će se izdati i bez saglasnosti drugog roditelja, u sledećim slučajevima:

1.   ako se jedan od roditelja vodi kao nestalo lice

2.   ako je jedan od roditelja nepoznatog prebivališta ili boravišta

3.   ako je jedan od roditelja umrlo lice

4.   ako je jednom od roditelja:

  • odlukom suda dodeljeno starateljstvo nad maloletnim licem ili je
  • odlukom suda dozvoljeno izdavanje putne isprave, osim u slučaju da istom odlukom suda izdavanje putne isprave i putovanje maloletnog lica u inostranstvo, nije uslovljeno saglasnošću oba roditelja.  

   5.  u drugim slučajevima pravne i fizičke sprečenosti jednog od roditelja da vrši roditeljsko pravo.

Ukoliko su roditelji maloletnog lica razvedeni, zahtev za izdavanje pasoša podnosi roditelj kome je dete presudom o razvodu braka povereno na samostalno vršenje roditeljskog prava, uz prilaganje pravnosnažne presude o razvodu braka.

Ako je presudom o razvodu braka odlučeno da roditelji zajednički vrše roditeljsko pravo, u slučaju da je jedan od roditelja, koji zajednički vrše roditeljsko pravo, sprečen da lično prisustvuje podnošenju zahteva za izdavanje pasoša detetu, zahtev podnosi jedan od roditelja, uz pisanu i overenu saglasnost drugog roditelja.

Ostali prilozi su isti kao u slučaju kada roditelji nisu razvedeni.

Po važećem Zakonu o putnim ispravama Republike Srbije, za maloletna lica zahtev za izdavanje putne isprave podnosi jedan od roditelja, uz pisanu saglasnost drugog roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika ili staratelja.

S aspekta nadležnosti Uprave granične policije, pošto ne postoji zakonska obaveza posedovanja pisane saglasnosti roditelja prilikim putovanja u inostranstvo, nema smetnji da dete koje poseduje biometrijsku putnu ispravu Republike Srbije, putuje sa jednim od roditelja ili trećom osobom.

Pisana saglasnost može biti potrebna prilikom kontrole graničnih organa države u koju se putuje ili preko čije teritorije se tranzitira, pa zato preporučujemo da se pre polaska na put izvrše odgovarajuće provere u diplomatsko-konzularnim predstavništvima tih zemalja..

U slučaju brakorazvodne parnice, sud na zahtev jednog od roditelja određuje privremenu meru zabrane putovanja maloletnika koja se sprovodi na celoj teritoriji Republike Srbije.

Shodno odredbi člana 9. stav 2. Zakona o prebivalištu i boravištu građana (“Sl. Glasnik RS”, br. 87/11) prijavu prebivališta za novorođeno dete podnosi roditelj u roku od tri meseca od njegovog rođenja. Ukoliko roditelji nemaju istu adresu stanovanja, prijavu podnosi jedan od roditelja uz saglasnost drugog roditelja ili roditelj koji u skladu sa zakonom samostalno vrši roditeljsko pravo.

Uz prijavu prebivališta za novorođeno dete, roditelj stavlja na uvid svoju važeću ličnu kartu, izvod iz matične knjige rođenih za dete i prilaže dokaz o uplaćenoj naknadi na ime Republičke administrativne takse, a ukoliko roditelji nemaju istu adresu stanovanja, prilaže i saglasnost drugog roditelja.

Roditelj koji samostalno vrši roditeljsko pravo u skladu sa zakonom, uz prijavu prebivališta, pored važeće lične karte i izvoda iz matične knjige rođenih za dete, stavlja na uvid i primerak pravnosnažne presude o razvodu braka, iz koje se vidi kojem od roditelja je maloletno lice povereno na čuvanje, staranje i vaspitanje i prilaže i dokaz o uplaćenoj naknadi na ime republičke administrativne takse.

Ugovorom o dvojnom državljanstvu zaključenom između SRJ i BiH (“Sl. list SRJ”, Međunarodni ugovori broj 2/03, stupio na snagu 15. maja 2003. godine) države ugovornice su se saglasile da državljanin jedne države ugovornice može steći državljanstvo druge države ugovornice (dvojni državljanin) pod uslovima:

  • da je navršio 18 godina života;
  • da ima prijavljen boravak najmanje tri godine na teritoriji države ugovornice čije državljanstvo stiče, odnosno najmanje godinu dana ako je u braku sa državljaninom te države ugovornice;
  • da u državi ugovornici čije državljanstvo stiče nije osuđivan za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora preko tri godine;
  • da mu nije izrečena mera bezbednosti proterivanja stranca iz države ugovornice čije državljanstvo stiče za poslednjih godinu dana pre podnošenja zahteva;
  • da se iz njegovog ponašanja može zaključiti da će poštovati pravni poredak države ugovornice čije državljanstvo stiče.

Državljanin države ugovornice koji boravi u inostranstvu, a u braku je sa državljaninom druge države ugovornice najmanje tri godine, može steći državljanstvo druge države ugovornice ako ispunjava uslove iz tačke 1,3,4. i 5.

Dete mlađe od 18 godina života može steći državljanstvo druge države ugovornice na zahtev roditelja koji stiče dvojno državljanstvo po ugovoru ako sa tim roditeljem boravi na teritoriji države ugovornice čije državljanstvo stiče ili u inostranstvu. Pristanak – saglasnost za sticanje državljanstva Republike Srbije daju i deca starija od 14 godina.

Prilikom podnošenja zahteva za sticanje državljanstva Republike Srbije po Ugovoru od dokumentacije potrebno je pored zahteva priložiti:

  • izvod iz matične knjige rođenih (original ili overena kopija, ne stariji od 6 meseci);
  • uverenje o državljanstvu BiH (original ili overena kopija, ne stariji od 6 meseci;
  • izvod iz matične knjige venčanih (original ili overena kopija, ne stariji od 6 meseci);
  • uverenje o državljanstvu Republike Srbije bračnog druga (original ili overena kopija, ne stariji od 6 meseci);
  • dokaz o boravku (ukoliko lice zahtev za prijem u državljanstvo podnosi na teritoriji Republike Srbije);
  • kopija dokumenta sa fotografijom;
  • dokaz o uplaćenoj taksi (vidi tabelu: tarifni broj 39- Za rešenje o sticanju državljanstva po međunarodnim ugovorima WordPDF)

Zahtev se podnosi preko policijske uprave odnosno policijske stanice po boravku ili preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije u inostranstvu.

U skladu sa članom 3. Zakona o prebivalištu i boravištu građana (“Sl. Glasnik RS”, br. 87/11), prebivalište je mesto u R Srbiji u kome se građanin nastanio s namerom da u njemu stalno živi, odnosno mesto u kome se nalazi centar njegovih životnih aktivnosti, profesionalnih, ekonomskih, socijalnih i drugih veza koje dokazuju njegovu trajnu povezanost s mestom u kome se nastanio, dok je boravište mesto u R Srbiji u kome građanin privremeno boravi van mesta svog prebivališta, duže od 90 dana.

U skladu sa članom 9. stav 4. Zakona o prebivalištu i boravištu građana (“Sl. Glasnik RS”, br. 87/11), prijava prebivališta na novoj adresi stanovanja ujedno znači i odjavu prebivališta sa prethodne adrese stanovanja na teritoriji R Srbije.

Shodno navedenom, ukoliko menjate adresu stanovanja u mestu svog prebivališta, dužni ste da organizacionoj jedinici ovog Ministarstva u mestu svog prebivališta prijavite prebivalište na novoj adresi stanovanja, u roku od osam dana od dana nastanjenja na istoj, pri čemu ne odjavljujete prebivalište sa prethodne adrese stanovanja.

Prema važećim propisima, nije određen rok u kome je građanin dužan da produži važnost vozačke dozvole čiji je rok istekao. Međutim, vozač ne sme da upravlja vozilom sa vozačkom dozvolom čiji je rok važenja istekao, jer u tom slučaju čini prekršaj iz člana 230. stav 1. tačka 20. Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima.

Zahtev za produženje roka važenja vozačke dozvole, podnosi se organu unutrašnjih poslova kod koga se vozač vodi u evidenciji.

Shodno odredbi člana 19. Zakona o prebivalištu i boravištu građana (“Sl. Glasnik RS”, br. 87/11), građani koji odlaze u inostranstvo sa namerom da neprekidno borave u inostranstvu duže od 90 dana dužni su da pre odlaska nadležnom organu prijave privremeni boravak u inostranstvu, kao i da prijave povratak u zemlju u roku od osam dana od dana povratka u mesto prebivališta.

Građani su dužni da prijave privremeni boravak u inostranstvu, kao i povratak u zemlju i za maloletna lica ukoliko ona putuju sa njima.

Podnosiocu prijave privremenog boravka u inostranstvu i povratka iz inostranstva izdaje se odgovarajuća potvrda.

Uz prijavu privremenog boravka u inostranstvu i povratka iz inostranstva, podnosilac prijave na uvid stavlja važeću ličnu kartu i putnu ispravu, i prilaže dokaz o uplaćenoj naknadi na ime republičke administrativne takse.

Gasni sprejevi, kao i uređaji za izazivanje elektrošokova shodno Zakonu o oružju i municiji spadaju u kategoriju D, predstavljaju oružje za ličnu bezbednost i u tu svrhu se mogu upotrebiti.

Članom 26. Zakona o oružju i municiji punoletna lica mogu nositi gasne sprejeve i uređaje za izazivanje elektrošokera. Istim članom propisano je da maloletna lica starija od 16 godina mogu nositi gasni sprej.

Dobrovoljno zdravstveno osiguranje je osiguranje koje je ugovarač osiguranja, odnosno osiguranik zaključuje slobodnom voljom sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje sa ciljem da sebi ili svojoj porodici obezbedi bolje ili drugačije uslove lečenja kao i da smanji rizik neplaniranih troškova lečenja.

Svako fizičko lice koje je osiguranik u obaveznom zdravstvenom osiguranju, što dokazuje ispravom o zdravstvenom osiguranju (zdravstvena knjižica), može sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje da zaključi ugovor o dobrovljnom zdravstvenom osiguranju.

Za zaključenje ugovora o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju neophodni su:

  • pasoš ugovarača/osiguranika ili lična karta ako ugovarač/osiguranik putuje u Crnu Goru

  • isprava o zdravstvenom osiguranju (zdravstvena knjižica)

  • dokaz o uplati premije.

Grupno, odnosno kolektivno zaključivanje ugovora o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju ima značajnih prednosti. Kod grupnog, odnosno kolektivnog osiguravanja grupe ljudi (npr. zaposleni kod istog poslodavca, članovi udruženja i sl.) nema potrebe za dostavljanjem dodatne dokumentacije koja se inače, kod individualnog osiguranja, traži kao dokaz o zdravstvenom stanju osiguranika, plaćanje premije se vrši sa računa poslodavca ili administrativnom zabranom na zaradu osiguranika.

Ako muškarac osiguranik ode u penziju sa navršenih 65 godina života (potrebno je minimum 15 godina staža osiguranja),iznos penzije mu se ne umanjenje. Visina prevremene starosne penzije se trajno umanjuje za 0,34% za svaki mesec pre navršenih 65 godina života.

I nakon izmena Zakona o PIO, pravo na starosnu, tj. prevremenu starosnu penziju osiguranik može da ostvari i sa manje od 40 godina staža osiguranja kada navrši određene zakonom propisane godine života. Uslov za starosnu penziju je najmanje 15 godina staža osiguranja i navršenih 65 godina života, s tim što je za žene osiguranike predviđen prelazni period do 2031. godine u kome će se starosna granica postepeno podizati svake godine do 65. godine. Za prevremenu starosnu penziju uslov je najmanje 40 godina staža osiguranja i najmanje 60 godina života, s tim što takođe postoji prelazni period do 2024. godine u kome se postepeno podiže starosna granica za žene i muškarce i staž osiguranja za žene.

Ova opcija nije zakonski omogućena jer u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja ne postoji institut otkupa ili dokupa staža. To znači da se doprinosi ne mogu retroaktivno uplatiti za period za koji nije postojala prijava na osiguranje, niti se staž može dokupiti za ubuduće, jednokratnom uplatom doprinosa.

U sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja postoji novčana naknada za pomoć i negu drugog lica koju mogu ostvariti isključivo osiguranici (lica koja rade) ili korisnici penzije. S obzirom na to da Vaše dete ne pripada ni jednoj pomenutoj kategoriji, ne može ostvariti pravo na ovu vrstu naknade preko Fonda PIO. Međutim, Vi možete podneti zahtev za novčanu naknadu za tuđu pomoć i negu i za Vaše dete preko centra za socijalni rad. Za detaljnija obaveštenja o proceduri i dokumentaciji koju je potrebno priložiti uz zahtev, obratite se centru za socijalni rad na teritoriji opštine na kojoj imate prebivalište.

Za pomoć u vezi elektronskog podnošenja poreskih prijava možete se obratiti Kontakt centru Poreske uprave na brojeve telefona 0700-700-007 ili 011-3310-111 (za pozive sa mobilnog telefona ili iz inostranstva).

Pomoć se može dobiti i putem adrese elektronske pošte putem eporezi@purs.gov.rs.

Podnošenje poreskih prijava elektronskim putem preko portala ePorezi je potpuno besplatno. Obveznik o svom trošku treba da obezbedi kvalifikovani elektronski sertifikat za elektronsko potpisivanje poreskih prijava i čitač pametnih kartica.