PIO / Penzija / Penzisko osiguranje / Starosna penzija / Dokumenta

Penzisko i invalidsko osiguranje

  1. Po Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju predviđene su sledeće vrste prava:

    • za slučaj starosti – pravo na starosnu penziju;
    • za slučaj invalidnosti – pravo na invalidsku penziju;
    • za slučaj smrti: 

          – pravo na porodičnu penziju
          – pravo na naknadu pogrebnih troškova

    • za slučaj telesnog oštećenja prouzrokovanog povredom na radu ili profesionalnom bolešću – pravo na novčanu naknadu za telesno oštećenje
    • za slučaj potrebe za pomoći i negom drugog lica – pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica

    Osiguranici zaposleni, osiguranici samostalnih delatnosti i osiguranici poljoprivrednici prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ostvaruju u Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje i Pokrajinskom fondu kao organizacionoj jedinici tog fonda.

    Obavezno osigurana lica su kao kategorija zaposlenih i profesionalna vojna lica. Od 1. januara 2012. godine prava će ostvarivati po novom Zakonu pod posebnim predviđenim uslovima.

    Postupak za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja pokreće se na zahtev stranke koji se uz prateću dokumentaciju podnosi nadležnoj filijali prema mestu poslednjeg osiguranja ili prema mestu prebivališta podnosioca zahteva.

    Postupak za ostvarivanje prava po osnovu invalidnosti pokreće Fond na zahtev osiguranika i na osnovu predloga za utvrđivanje invalidnosti koji daje izabrani lekar.

    Postupak za ostvarivanje prava na novčanu naknadu za telesno oštećenje pokreće se na zahtev osiguranika, odnosno korisnika prava, na osnovu medicinske dokumentacije, a takođe i po službenoj dužnosti na osnovu mišljenja organa veštačenja datog prilikom veštačenja invalidnosti.

    Postupak za ostvarivanje prava na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica ima osiguranik i korisnik penzije kome je zbog prirode i težine povrede ili bolesti neophodna pomoć i nega za obavljanje radnji radi zadovoljavanja osnovnih životnih potreba.

    Promena u stanju invalidnosti (preispitivanje, kontrolni pregled), koja je utvrđena pravnosnažnim rešenjem o priznavanju prava na invalidsku penziju, utvrđuje se u postupku po zahtevu osiguranika korisnika prava, odnosno po službenoj dužnosti.

    U okviru Fonda, o pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja u prvom stepenu rešava filijala na čijem području je osiguranik bio poslednji put zaposlen – osiguran. Ako je od prestanka zaposlenja do pokretanja postupka proteklo 12 meseci i više, nadležna za rešavanje je filijala na čijem području podnosilac zahteva ima prebivalište.

    Rešenje o pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja po međunarodnim sporazumima – ugovorima u prvom stepenu donosi direktor sektora Direkcije Fonda, odnosno direktor sektora Direkcije Pokrajinskog fonda, a za bivše jugoslovenske republike direktor filijale.

    Rešenje o pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja u drugom stepenu donosi direktor Fonda, odnosno direktor Pokrajinskog fonda ili lice koje on ovlasti.

    Tabelarni prikaz uslova 2015-2032. godina, možete preuzeti ovde.

Isplata penzija

Penzije i novčane naknade iz penzijskog i invalidskog osiguranja isplaćuju se na jedan od sledećih načina:

  1. na tekući račun korisnika /primaoca/ otvoren kod poslovne banke, uz troškove koje snosi korisnik, a u skladu sa poslovnom politikom banke;
  2. na račun ustanove u kojoj je korisnik penzije ili novčane naknade smešten, pri čemu korisnik nema troškove u vezi sa isplatom;
  3. na devizni račun korisnika /primaoca/ otvoren u državi u kojoj korisnik ima prebivalište, uz troškove koje snosi korisnik, a u skladu sa poslovnom politikom banke;
  4. isplata preko punomoćnika kojeg korisnik penzije može da ovlasti da u njegovo ime prima penziju i novčanu naknadu.

Usklađivanje penzija

Od 2014. godine usklađivanje penzija vrši se u skladu sa propisima kojima se uređuje budžetski sistem.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu iz decembra 2014. godine, uređeno je da se povećanje penzija može vršiti samo u godini u kojoj se na osnovu planskih dokumenata nadležnih organa očekuje odnosno procenjuje da će učešće penzija u bruto domaćem proizvodubiti do 11 odsto, ali tako da očekivano penzija u BDP nakon usklađivanja ne bude iznad navedenog procenta.

O procentu tog povećanja odlučuje Vlada.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu iz decembra 2015. godine, propisano je da se izuzetno u 2016. godini penzije i ostala prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, kao i opšti bod, povećavaju za 1,25 odsto, počev od decembarskih penzija koje se isplaćuju u januaru 2016. godine.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžrtskom sistemu iz decembra 2016. godine, propisano je da se izuzetno u 2017. godini penzije i ostala prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, kao i opšti bod, povećavaju za 1,5 odsto, počev od decembarskih penzija koje se isplaćuju u januaru 2017. godine.

Opšti bod

Vrednost opšteg boda, koji je bitan elemenat za obračun prve penzije, određena je na 772,31 dinara.
Opšti bod se usklađuje dva puta godišnje, od 1. aprila i 1. oktobra, na isti način kao i penzije.

  • Pravo na starosnu penziju mogu ostvariti osiguranici u 2019:

    Muškarac:

    • sa 65 godine života i najmanje 15 godina staža osiguranja
    • sa 40 godina staža osiguranja i najmanje 57 godina i osam meseci života (Prevremena starosna penzija)

    Žena:

    • sa 62 godine i šest meseci života i najmanje 15 godina staža osiguranja
    • sa 38 godina i šest meseci staža osiguranja i najmanje 57 godina života (Prevremena starosna penzija)

    pripadnici oba pola sa 45 godina staža osiguranja, bez obzira na starost.


    Uslovi za starosnu penziju i prevremenu starosnu penziju 2015-2032. Godine, možete videti ovde.

    Sniženje starosne granice po osnovu staža osiguranja sa uvećanim trajanjem, možete videti ovde.

    Uslovi za starosnu penziju posebnih kategorija osiguranika 2015-2032. Godine, možete videti ovde.


    VAŽNO JE ZNATI

    • Priznaje se samo staž za koji su plaćeni doprinosi, zato na vreme proverite svoj M-4 obrazac (veb servisi). Listing sa podacima o stažu i zaradama možete dobiti i u filijali uz ličnu kartu, besplatno. 
    • Ukoliko ispunjavate minimum uslova za penziju, a nisu utvrđeni svi podaci od značaja za određivanje visine prava, dobićete privremeno rešenje o visini penzije, a po utvrđivanju nedostajućih podataka rešenje o konačnom iznosu penzije.
    • Ako ste radili u inostranstvu, uključujući i bivše jugoslovenske republike, o pravu na taj deo penzije odlučiće se po propisima te zemlje.
    • Zakonski rok za donošenje rešenja je dva meseca.
    • Penziju možete primati na tekući račun, na kućnu adresu (za isplatu na ruke primanja se umanjuju za iznos poštanskih troškova), na šalteru isporučne pošte (bez troškova u vezi sa isplatom), na račun ustanove u kojoj je korisnik  smešten, na devizni račun (korisnici koji imaju prebivalište van teritorije Republike Srbije) i preko ovlašćenih lica (ovlašćenje važi godinu dana i može se obnoviti).
    • Penzioner je dužan da prijavi Fondu promenu adrese i svaku drugu promenu koja je od uticaja na pravo.
    • Korisnik starosne, odnosno prevremene starosne penzije može  ponovo ući u osiguranje (da se zaposli ili da obavlja samostalnu delatnost)  i da prima penziju, s tim što osiguranik zaposleni mora da ima prekid između prethodnog i novog osiguranja, a osiguranik samostalne delatnosti ne mora.
    • Penzioner koji se ponovo zaposli ili obavlja samostalnu delatnost najmanje 12 meseci, ima pravo na novi obračun penzije, s tim što korisnicima prevremene starosne penzije ostaje umanjenje utvrđeno rešenjem.
    • Osiguraniku  koji sam plaća doprinose, ako nije izmirio sve dospele iznose penzija će se umanjivati za trećinu dok se ne namire neuplaćeni iznosi. Po namirenju dugovanja penzija će se isplaćivati u punom iznosu.
    • Poljoprivrednici mogu da zatraže mirovanje osiguranja zbog objektivnih razloga (bolesti, elementarne nepogode, porođaj), najduže 5 godina u toku osiguranja, s tim što to ne može biti uzastopnih 5 godina.
    • Pri obračunu penzije uzimaju se sve zarade od 1. januara 1970. godine.

    Dokazi potrebni za ostvarivanje prava:

    1. Dokaz kojim se potvrđije identitet (lična karta na uvid ili uverenje o prebivalištu)
    2. Dokaze o penzijskom stažu u Republici Srbiji – radna knjižica, uverenje o beneficiranom stažu, druge javne isprave o stažu (rešenja, uverenja, potvrde i slično) u originalu ili overenoj fotokopiji
    3. Dokaz o prestanku zaposlenja – rešenje (fotokopija)
    4. Dokaz o regulisanom vojnom roku (overena fotokopija vojne knjižice ili uverenje vojnog odseka)
    5. Dokaz o korišćenju prava – evidenciji kod Nacionalne službe za zapošljavanje (ukoliko primate novčanu naknadu)
    6. Uverenje o obavljanju samostalne delatnosti, koje izdaje nadležni organ opštine, odnosno odgovarajuće udruženje, savez (za period do 31. 12. 2005. godine), odnosno rešenje Agencije za privredne registre (za period od 1. 1. 2006. godine)
    7. Uverenje o plaćenom doprinosu za PIO sa iskazanim osnovicama doprinosa i iznosom uplaćenog doprinosa, izdato od Poreske uprave za period obavljanja samostalne delatnosti ( ovo uverenje nije potrebno za samostalne umetnike, filmske radnike i sportiste do 31. 12. 2002. godine, a za sveštenike i verske službenike do 31. 8. 2004. godine )
    8. Uverenje o plaćenom doprinosu za PIO sa iskazanim osnovicama doprinosa i iznosom uplaćenog doprinosa, izdato od Poreske uprave za period obavljanja poljoprivredne delatnosti
    9. Dokazi o stažu u inostranstvu

Pravo na invalidsku penziju može se ostvariti kada se utvrdi potpuni gubitak radne sposobnosti do godina života potrebnih za ostvarivanje prava na starosnu penziju:

  • ako je uzrok invalidnosti povreda na radu ili profesionalno oboljenje, bez obzira na dužinu staža
  • ako je invalidnost posledica bolesti ili povrede van posla, potrebno je najmanje pet godina staža

Izuzetak su osiguranici kod kojih je invalidnost nastala pre 30. godine života:

  • do 20 godina potrebna je najmanje jedna godina staža osiguranja
  • do 25 godina – dve godine staža osiguranja
  • do 30 godina – tri godine staža osiguranja

Zakon propisuje kontrolni pregled u roku do tri godine, izuzetak su stariji od 58 godina i oni čije dijagnoze ne ukazuju da će radna sposobnost biti poboljšana. Zahtev za kontrolu šalje se po službenoj dužnosti, uz poziv i obaveštenje koju dokumentaciju treba pripremiti. Ukoliko se lice ne odazove pozivu ili neopravdano izostane, obustavlja se isplata penzije.

VAŽNO JE ZNATI

  • Ukoliko je osiguranik korisnik naknade za nezaposlenost, zahtev podnosi uz stručnu pomoć Nacionalne službe za zapošljavanje.
  • Ako ste radili u inostranstvu, uključujući i bivše jugoslovenske republike, o pravu na taj deo penzije odlučiće se po propisima te zemlje.
  • Ukoliko imate potvrđen staž u bivšim jugoslovenskim republikama, priložite potvrdu ili listing sa registrovanim podacima.
  • Ukoliko u invalidsku penziju idete iz radnog odnosa, poslodavac je dužan da vam isplati otpremninu, najmanje u visini dve prosečne zarade (član 119 Zakona o radu).
  • Ne morate biti u radnom odnosu kada podnosite zahtev.
  • Priznaje se samo staž za koji su plaćeni doprinosi.
  • Postupak se pokreće u toku trajanja svojstva osiguranika, prvo se utvrđuje i donosi rešenje o postojanju invalidnosti, pa tek onda rešenje o iznosu invalidske penzije.
  • Penzioner je dužan da prijavi Fondu promenu adrese, kao i druge promene koje su od uticaja na pravo (zasnivanje radnog odnosa i slično)
  • Invalidski penzioner može ući u osiguranje po ugovoru o delu i autorskom ugovoru, ali ne i po ugovoru o radu. Potpisivanjem ugovora o radu invalidskom penzioneru se obustavlja isplata penzije i poziva se na kontrolni pregled.
  • Penziju možete primati na tekući račun, na kućnu adresu (za isplatu na ruke primanja se umanjuju za iznos poštanskih troškova), na šalteru isporučne pošte (bez troškova u vezi sa isplatom), na račun ustanove u kojoj je korisnik  smešten, na devizni račun (korisnici koji imaju prebivalište van teritorije Republike Srbije) i preko ovlašćenih lica (ovlašćenje važi godinu dana i može se obnoviti).
  • Korisniku prava po osnovu II odnosno III kategorije invalidnosti,  koji je ovo pravo ostvario do stupanja na snagu Zakona o PIO u aprilu 2003. godine, a kome nezavisno od njegove volje odnosno bez njegove krivice prestane svojstvo osiguranika (tehnološki višak, stečaj ili gašenje firme i sl.), određuje se invalidska penzija u visini od 50% invalidske penzije (po prestanku prava na novčanu naknadu od Nacionalne službe za zapošljavanje). Radi ostvarivanja ovog prava potrebno je podneti zahtev nadležnoj filijali PIO na propisanom obrascu, uz prilaganje dokumentacije navedene u samom obrascu zahteva. Ukoliko se korisnik ove naknade zaposli, isplata se obustavlja.

Dokazi potrebni za ostvarivanje prava:

  1. Obrazac br. 1 ordinirajućeg lekara, sa  medicinskom dokumentacijom (specijalistički nalazi, otpusne liste i dr.) u originalu ili overenoj fotokopiji (overa se može izvršiti u Fondu). Obrazac br. 1 mora biti otkucan na pisaćoj mašini ili kompjuterski obrađen
  2. Potvrdu o radnom mestu, opis posla koji osiguranik obavlja u momentu podnošenja zahteva (popunjava kadrovska služba poslodavca)
  3. Izveštaj o povredi na radu, odnosno o profesionalnom oboljenju ako je osiguranik pretrpeo povredu na radu ili imao profesionalno oboljenje
  4. Dokaz o regulisanom vojnom roku (fotokopija vojne knjižice ili uverenje vojnog odseka)
  5. Dokaz o korišćenju prava – evidenciji kod Nacionalne službe za zapošljavanje
  6. Dokaz kojim se potvrđuje identitet (lična karta na uvid ili uverenje o prebivalištu)
  7. Fotokopiju zdravstvene knjižice
  8. Dokaze o penzijskom stažu u Republici Srbiji – radna knjižica, uverenje o beneficiranom stažu, druge javne isprave o stažu (rešenja, uverenja, potvrde i slično) u originalu ili overenoj fotokopiji
  9. Uverenje o obavljanju samostalne delatnosti koje izdaje nadležni organ opštine, odnosno odgovarajuće udruženje, savez (za period do 31. 12. 2005. godine), odnosno rešenje Agencije za privredne registre (za period od 1. 1. 2006. godine)
  10. Uverenje o plaćenom doprinosu za PIO sa iskazanim osnovicama doprinosa i iznosom uplaćenog doprinosa, izdato od Poreske uprave za period obavljanja samostalne delatnosti (ovo uverenje nije potrebno za samostalne umetnike, filmske radnike i sportiste do 31. 12. 2002. godine, a za sveštenike i verske službenike do 31. 8. 2004. godine)
  11. Uverenje o plaćenom doprinosu za PIO sa iskazanim osnovicama doprinosa i iznosom uplaćenog doprinosa, izdato od Poreske uprave za period obavljanja poljoprivredne delatnosti
  12. Dokaz o stažu u inostranstvu

Pravo na porodičnu penziju imaju članovi porodice posle smrti korisnika starosne ili invalidske penzije, odnosno umrlog osiguranika koji je navršio najmanje pet godina staža osiguranja ili je ispunio uslove za penziju. Ukoliko je uzrok smrti povreda na radu ili profesionalno oboljenje, članovi porodice stiču pravo na penziju bez obzira na dužinu penzijskog staža tog lica.

Bračni drug ima pravo na porodičnu penziju:

Supruga :

  • sa navršene 53 godine, pod uslovom da je u momentu smrti supružnika imala najmanje 45 godina života

Suprug :

  • ako je u momentu smrti supruge imao najmanje 58 godina života

 Prema izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju od 1. 1. 2011. godine, bilo je predviđeno da se granica za ostvarivanje prava na porodičnu penziju za udove/udovce svake godine podiže za šest meseci, sve do 2017. godine.

Bračni drug može da koristi porodičnu penziju uz dete, koje je korisnik porodične penzije, ako obavlja roditeljske dužnosti prema njemu. Takođe, ako u roku od godinu dana posle smrti supružnika postane potpuno nesposoban/a za rad.

Razvedeni bračni drug ima pravo na porodičnu penziju ako mu je sudskom presudom dodeljeno izdržavanje.

Ako je umrli osiguranik ili umrli korisnik starosne ili invalidske penzije u trenutku zaključenja braka navršio 65 godina života (muškarac), odnosno 60 (žena), bračni drug može steći pravo na porodičnu penziju pod uslovom da imaju zajedničko dete ili da je brak trajao najmanje dve godine.

Deca:

  • do 15 godina, bez obzira na to da li se školuju
  • učenici srednje škole do 20 godina, a studenti do navršenih 26 godina

Pravo na porodičnu penziju detetu može biti produženo zbog nesposobnosti za samostalan život i rad, privremeno ili trajno, ako se o tome izjasni nadležni organ veštačenja.

Iznos porodične penzije se određuje od penzije koju bi pokojnik imao u momentu smrti, i to:

  • za 1 člana 70%
  • za 2 člana 80%
  • za 3 člana 90%
  • za 4 i više članova 100% pokojnikove penzije

Deci bez oba roditelja pripada, pored porodične penzije po jednom roditelju, i porodična penzija po drugom roditelju, kao jedna penzija čiji iznos ne može preći najviši iznos penzije određen zakonom.

Članovi šire porodice – roditelji, braća, sestre i druga deca mogu ostvariti pravo, ako ih je pokojnik izdržavao do smrti i ako je preostao iznos njegove penzije posle ostvarivanja prava članova uže porodice.

Ako pravo na porodičnu penziju imaju bračni drug i razvedeni bračni drug umrlog osiguranika, odnosno korisnika prava, određuje se jedna porodična penzija u visini koja pripada za jednog člana porodice i deli se u jednakim iznosima.

Bračni drug profesionalnog vojnog lica koje je poginulo za vreme dejstava stiče pravo na porodičnu penziju pod uslovom da nije ponovo zaključio brak. Porodična penzija se određuje u visini od 100 odsto penzije koja bi osiguraniku pripadala.

Isplata porodične penzije se neće obustaviti kada je mesečna ugovorena naknada niža od najniže osnovice u osiguranju zaposlenih važeće u momentu uplate doprinosa.

Propisano je da dete stiče pravo na porodičnu penziju i ona mu pripada dok traje nesposobnost za samostalan život i rad, ukoliko je nastala pre smrti osiguranika odnosno korisnika prava, pod uslovom da ga je osiguranik odnosno korisnik prava izdržavao do svoje smrti.

  • Kada je izdržavanje uslov za sticanje prava na porodičnu penziju, smatra se da je umrli osiguranik, odnosno korisnik prava na penziju izdržavao člana porodice ako ukupni mesečni prihodi člana porodice ne prelaze iznos najniže penzije, u prethodnom kvartalu. U prihode ne uzima se: dodatak na decu, roditeljski dodatak, materijalno obezbeđenje porodice, porodična penzija ostvarena po drugom roditelju, novčana naknada po osnovu pomoći i nege, novčana naknada za telesno oštećenje, primanja po osnovu nagrada, otpremnina zbog odlaska u penziju, kao i primanja po osnovu učeničkog i studentskog standarda.
  • Zahtev se podnosi filijali prema mestu prebivališta umrlog korisnika penzije. U zahtevu su navedeni dokazi potrebni za odlučivanje. Kada se pravo na porodičnu penziju ostvaruje po osnovu nesposobnosti za samostalan život i rad, uz zahtev se prilaže medicinska dokumentacija u originalu ili overenoj fotokopiji (overa se može izvršiti u fondu). Po prijemu zahteva prvostepeni organ dostavlja predmet Organu veštačenja fonda koji, na osnovu medicinske dokumentacije i ličnog pregleda, daje Nalaz, mišljenje i ocenu o postojanju nesposobnosti za samostalan život i rad. Po obavljenom veštačenju, predmet se vraća prvostepenom organu na dalji postupak i odlučivanje o pravu na porodičnu penziju.

VAŽNO JE ZNATI

  • Deca starija od 15 godina donose potvrde o školovanju jednom godišnje, odnosno potvrde o upisanoj godini na visokoškolskoj ustanovi.
  • Udovice ili udovci ne gube porodičnu penziju ako sklope novi brak.
  • Penziju možete primati na tekući račun, na kućnu adresu (za isplatu na ruke primanja se umanjuju za iznos poštanskih troškova), na šalteru isporučne pošte (bez troškova u vezi sa isplatom), na račun ustanove u kojoj je korisnik  smešten, na devizni račun (korisnici koji imaju prebivalište van teritorije Republike Srbije) i preko ovlašćenih lica (ovlašćenje važi godinu dana i može se obnoviti).
  • Penzioner je dužan da prijavi promenu adrese, kao i druge promene koje su od uticaja na pravo.
  • Ako je preminuli radio i u inostranstvu, uključujući i bivše jugoslovenske republike, o pravu na taj deo penzije odlučiće se po propisima te zemlje.
  • Ukoliko je imao potvrđen staž u bivšim jugoslovenskim republikama, priložiti potvrdu ili listing sa registrovanim podacima.
  • Porodični penzioner može ući u osiguranje po ugovoru o delu ili autorskom ugovoru, s tim da mesečna ugovorena naknada mora biti niža od iznosa najniže osnovice u osiguranju zaposlenih, važeće u momentu uplate doprinosa.

Dokazi potrebni za ostvarivanje prava:

  1. Izvod iz matične knjige umrlih (original ili overena fotokopija) za umrlog osiguranika – korisnika
  2. Izvod iz matične knjige rođenih za članove porodice za koje se podnosi zahtev (original ili overena fotokopija) i dokaz o identitetu za punoletne članove porodice (lična karta na uvid ili uverenje o prebivalištu)
  3. Izvod iz matične knjige venčanih za udovu/ca izdat posle smrti osiguranika (original ili overena fotokopija)
    • Napomena: Saglasno čl. 82 Zakona o matičnim knjigama („Službeni glasnik RS”, br. 20/09), izvodi iz matičnih knjiga nemaju ograničeni rok važenja od dana izdavanja, a za upotrebu izdatog izvoda iz matičnih knjiga koji ne sadrže poslednje podatke upisane u matičnu knjigu odgovorno je lice koje ga stavi u pravni saobraćaj
  4. Pravosnažnu sudsku presudu o razvodu braka i dosuđenom izdržavanju za razvedenog bračnog druga
  5. Izveštaj o povredi na radu, odnosno o profesionalnom oboljenju ako je umrli osiguranik pretrpeo povredu na radu ili imao profesionalno oboljenje (ako je smrt nastala kao posledica te povrede ili oboljenja) 
  6. Dokaz o regulisanom vojnom roku (overena fotokopija vojne knjižice ili uverenje vojnog odseka) za umrlog osiguranika
  7. Dokaz o školovanju dece starije od 15 godina
  8. Fotokopiju zdravstvene knjižice članova porodice
  9. Dokaze o penzijskom stažu umrlog osiguranika u Republici Srbiji – radna knjižica, uverenje o beneficiranom stažu, druge javne isprave o stažu (rešenja, uverenja, potvrde i slično) u originalu ili overenoj fotokopiji
  10. Uverenje o obavljanju samostalne delatnosti za pokojnog osiguranika, koje izdaje nadležni organ opštine, odnosno odgovarajuće udruženje, savez (za period do 31. 12. 2005. godine), odnosno rešenje Agencije za privredne registre (za period od 1. 1. 2006. godine)
  11. Uverenje o plaćenom doprinosu za PIO sa iskazanim osnovicama doprinosa i iznosom uplaćenog doprinosa, izdato od Poreske uprave za period obavljanja samostalne delatnosti (ovo uverenje nije potrebno za samostalne umetnike, filmske radnike i sportiste do 31. 12. 2002. godine, a za sveštenike i verske službenike do 31. 8. 2004. godine) za pokojnog osiguranika
  12. Uverenje o plaćenom doprinosu za PIO sa iskazanim osnovicama doprinosa i iznosom uplaćenog doprinosa, izdato od Poreske uprave za period obavljanja poljoprivredne delatnosti za pokojnog osiguranika
  13. Dokaz o korišćenju prava kod Nacionalne službe za zapošljavanje za članove porodice (rešenje, uverenje)
  14. Medicinska dokumentacija u originalu ili overenoj fotokopiji (overa se može izvršiti i u Fondu) za udovu-udovca potpuno nesposobnu-nog za rad
  15. Rešenje o kategorizaciji, odnosno medicinska dokumentacija u originalu ili overenoj fotokopiji (overa se može izvršiti i u Fondu), ako ne postoji rešenje o kategorizaciji za decu nesposobnu za samostalan život i rad
  16. Poresko uverenje za članove porodice o ukupnoj visini mesečnog prihoda u prethodnom kvartalu pre smrti osiguranika – korisnika, imena i adrese lica koja mogu da potvrde činjenicu izdržavanja kada je izdržavanje uslov za sticanje prava na porodičnu penziju
  17. Rešenje o starateljstvu ako podnosilac zahteva nema zakonskog staraoca
  18. Sve pisane dokaze o stažu u inostranstvu za pokojnog osiguranika
Naknada za pomoć i negu drugog lica
Pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica ima osiguranik i korisnik penzije kome je zbog prirode i težine povrede ili bolesti neophodna pomoć i nega za obavljanje radnji radi zadovoljavanja osnovnih životnih potreba. Po Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, pravo, praktično, imaju samo nepokretni, slepi i oni koji bez tuđe pomoći ne mogu da se hrane, oblače, niti kreću po kući, kao i oni koji su na dijalizi. U slučajevima kada invalidska komisija proceni da zdravstveno stanje može da se poboljša, zakazuje se kontrolni pregled.

Naknada za tuđu pomoć i negu iznosi 17.164 dinara, a prima je oko 76.000 korisnika. Ova isplata nije uslovljena visinom drugih primanja.

Visina novčane naknade za tuđu pomoć i negu određuje se u visini iznosa usklađene novčane naknade za pomoć i negu drugog lica zatečenih korisnika u Fondu zaposlenih na dan 10. 4. 2003. godine i usklađuje se na isti način kao i penzije.

Zahtev za isplatu naknade, sa detaljima o potrebnoj dokumentaciji, nalazi se u meniju Obrasci. Penzioneri ili osiguranici iz Srbije popunjavaju obrazac sa naznakom “filijale”, a oni sa stažom iz inostranstva sa naznakom “direkcija”.
 
Naknada za telesno oštećenje

Pravo na novčanu naknadu za telesno oštećenje imaju osiguranici kod kojih je, zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, došlo do gubitka ili bitnijeg oštećenja pojedinih organa ili delova tela.

Visina novčane naknade za telesno oštećenje određuje se, u zavisnosti od utvrđenog procenta telesnog oštećenja od 30% do 100% (o čemu odlučuje nadležna invalidska komisija), od osnova utvrđenog propisima koji su se primenjivali do 9. 4. 2003. godine i usklađuje se na isti način kao i penzije. Osnov za njeno određivanje iznosi 7.151,47 dinara.

Zahtev za isplatu naknade, sa detaljima o potrebnoj dokumentaciji, može se naći u meniju Obrasci. Penzioneri ili osiguranici iz Srbije popunjavaju obrazac sa naznakom “filijale”, a oni sa stažom iz inostranstva sa naznakom “direkcija”.

Naknada za pogrebne troškove
 

Naknada pogrebnih troškova koja se isplaćuje familijama preminulih penzionera (ili onome ko je platio sahranu) u januaru, februaru i martu 2019. godine iznosiće 39.491,oo dinara za sve kategorije korisnika penzija.

Zahtev za isplatu naknade sa detaljima o potrebnoj dokumentaciji može se naći u meniju Obrasci.

 

Nabavka specijalnih pomagala

Pravo na novčanu naknadu za nabavku specijalnih pomagala za čitanje i pisanje – reproduktor, Brajevа pisaćа mašinа i druga elektronska odnosno digitalna pomagala, ima osiguranik, korisnik penzije – slepo lice i slepo dete osiguranika.

Penzijsko i invalidsko osiguranje profesionalnih vojnih lica prema propisima o Vojsci Srbije regulisano je odredbama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS”, br. 34/03, 64/04 – US, 84/04 – dr. zakon, 85/05, 101/05 – dr. zakon,  63/06 – US, 5/09, 107/09 i 101/10 – u daljem tekstu: Zakon), koje se primenjuju od 1. januara 2012. godine, na taj način što su Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS”, broj 101/10) izmenjene i dopunjene odredbe Zakona kojima je utvrđen krug osiguranika zaposlenih i regulisano podnošenje prijava podataka za matičnu evidenciju o osiguranicima, kao i sticanje i ostvarivanje prava na penziju određenih kategorija osiguranika pod posebnim uslovima.

Nove izmene u pogledu ostvarivanja i korišćenja prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja nastupile su donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS”, broj 75/14), koji se primenjuje od 1. januara 2015. godine.

Imajući u vidu navedene izmene i dopune Zakona i odredbe zaključenih međunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju, kojima je predviđena njihova primena i na sve izmene i dopune pravnih propisa država ugovornica, međunarodni ugovori o socijalnom osiguranju se primenjuju i prilikom odlučivanja po zahtevima za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja profesionalnih vojnih lica, odnosno članova porodice u slučaju njihove smrti podnetim od 1. januara 2012. godine.

S obzirom na specifičnosti penzijskog i invalidskog osiguranja vojnih osiguranika, nema osnova za primenu odredaba sporazuma kojima je predviđen preračun penzije, odnosno neće se vršiti ponovno određivanje penzije ostvarene od datuma utvrđenog svakim pojedinim sporazumom o socijalnom osiguranju zaključenim sa republikama bivše SFRJ, do dana njegovog stupanja na snagu, uz uračunavanje penzijskog staža navršenog na području druge države ugovornice.

Staž osiguranja profesionalnih vojnih lica navršen od 1. januara 1973. godine na teritoriji država ugovornica priznaje se u skladu sa odredbama sporazuma o socijalnom osiguranju zaključenim sa republikama bivše SFRJ. S obzirom na to da je sporazumima regulisano pitanje priznavanja staža osiguranja profesionalnih vojnih lica navršenog do datuma utvrđenog svakim pojedinim sporazumom, u slučaju da je profesionalno vojno lice nakon tog datuma u određenom periodu bilo u službi na teritoriji Republike Srbije, a da po osnovu tog staža nije ostvarilo pravo na penziju, po zahtevu za ostvarivanje prava na penziju se odlučuje po opštim propisima i primenom sporazuma o socijalnom osiguranju.

1. Profesionalna vojna lica prema propisima o Vojsci Srbije

Član 11. Zakona je dopunjen tačkom 2a, kojom su u kategoriju osiguranika zaposlenih svrstana profesionalna vojna lica prema propisima o Vojsci Srbije.

Profesionalna vojna lica, prema članu 9. Zakona o Vojsci Srbije („Službeni glasnik RS”, br. 116/07 i 88/09- u daljem tekstu: Zakon o VS), su:

1) oficir (lice visokog obrazovanja, osposobljeno za obavljanje vojnih dužnosti, koje je u radnom odnosu  na neodređeno vreme, odnosno na određeno vreme);

2) podoficir (lice najmanje srednjeg obrazovanja, osposobljeno za obavljanje vojnih dužnosti, koje je u radnom odnosu na neodređeno vreme, odnosno na određeno vreme);

3)profesionalni vojnik (lice koje ima najmanje osnovno obrazovanje, koje je odslužilo vojni rok pod oružjem ili je na drugi način vojno obučeno i koje je u radnom odnosu na određeno vreme radi obavljanja vojnih dužnosti).

Činovi vojnih lica, utvrđeni članom 22. stav 1. Zakona o VS, su:

1) za profesionalnog vojnika – razvodnik, desetar i mlađi vodnik;

2) za podoficira – vodnik, stariji vodnik, stariji vodnik prve klase, zastavnik i zastavnik prve klase;

3) za oficira – u svim rodovima i službama: potporučnik, poručnik, kapetan, major, potpukovnik, pukovnik, brigadni general, general-major, general-potpukovnik i general.

2. Određene kategorije osiguranika 

Uključivanjem profesionalnih vojnih lica u član 42. Zakona je proširen krug osiguranika – zaposlenih koji mogu pod posebnim uslovima ostvariti pravo na penziju, a to su:

1)  policijski službenici – uniformisana ovlašćena službena lica i policijski službenici koji rade na posebno složenim, specifičnim, odnosno operativnim poslovima;

2) zaposleni u Ministarstvu spoljnihposlova;

3) pripadniciBezbednosno-informativne agencije, pripadnici Vojnobezbednosne agencije i Vojnoobaveštajne agencije;

4)  zaposleni u Upravi za izvršenjekrivičnih sankcija

5) ovlašćena službena lica Poreske policije u smislu propisa o poreskoj administraciji;

6)  profesionalna vojna lica prema propisima o Vojsci Srbije i

7)  ostali policijski službenici.

Navedene kategorije osiguranika – zaposlenih mogu pod posebnim uslovima ostvariti pravo na penziju isključivo ako rade na poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem.

U skladu sa članom 55. Zakona, zaposlenom u Ministarstvu unutrašnjih poslova, pripadniku Bezbednosno-informativneagencije, pripadniku Vojnobezbednosne agencije i Vojnoobaveštajne agencije, zaposlenom u Ministarstvu spoljnihposlova koji radi na određenim poslovima pod posebnim uslovima, profesionalnom pripadniku Vojske Srbije, zaposlenom u Upravi za izvršenjekrivičnih sankcija,  ovlašćenom službenom licu Poreske policije, u smislu propisa o poreskoj administraciji, svakih 12 meseci efektivno provedenih na tim poslovima računa se najviše kao 16 meseci staža osiguranja,u zavisnosti od težine ovih poslova, pod uslovom da su, u skladu sa članom 54. Zakona, na tim poslovima efektivno proveli ukupno najmanje 10 godina, odnosno ukupno najmanje pet godina, ako je utvrđena invalidnost.

Izuzetno, nadležni ministar, sporazumno sa ministrom nadležnim za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja, utvrđuje radna mesta i poslove na kojima se zaposlenom u Ministarstvu unutrašnjih poslova, civilnom licu na službi u Vojsci Srbije i profesionalnom vojnom licu prema propisima o Vojsci Srbije, svakih 12 meseci efektivno provedenih na tim poslovima računa kao 18 meseci staža osiguranja.

Na osnovu člana 55. stav 3. i člana 56. stav 1. Zakona, ministar odbrane i ministar rada i socijalne politike sporazumno su doneli Pravilniko radnim mestima, odnosno poslovima na kojima se profesionalnim vojnim licima, civilnim licima na službi u Vojsci Srbije i pripadnicima Vojnobezbednosne agencije i Vojnoobaveštajne agencije staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem („Službeni glasnik RS”, broj 86/11), koji se primenjuje od 1. januara 2012. godine.

3. Sticanje prava na  penziju pod posebnim uslovima

1)starosna penzija

a)Osiguranik iz člana 42. tač. 1) do 6) Zakona stiče pravo na starosnu penziju pod sledećim kumulativno propisanim uslovima:

– da mu je prestalo zaposlenje s pravom na penziju pre ispunjenja opštih uslova za sticanje prava na starosnu penziju propisanih članom 19. Zakona;

– da je navršio najmanje 55godina života;

– da je navršio 25godina staža osiguranja, od čega najmanje 15godina efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, u organu iz člana 42. Zakona. Propisani uslovi u pogledu navršenog staža osiguranja cene se tako što se uzima u obzir, odnosno sabira staž osiguranja navršen u bilo kojem organu  iz člana 42. Zakona, što je od posebnog značaja za osiguranike koji su menjali poslodavce – organe u kojima su radili i

– da je u momentu ostvarivanja prava,ovlašćeno lice,odnosno zaposleni iz člana 42. Zakona.        

Navedeni uslovi za sticanje prava na starosnu penziju će se primenjivati tek od 2022. godine, s obzirom na to da je članom 43a Zakona propisano njihovo postepeno pooštravanje, počev od 2015. godine, i to:

 

b) Istovremeno su za profesionalna vojna lica, policijske službenike – pripadnike specijalnih jedinica policije, Bezbednosno-informativne agencije, Vojnobezbednosne agencije i Vojnoobaveštajne agencije, kao i ostale policijske službenike, propisani novi posebni uslovi pod kojima mogu ostvariti pravo na starosnu penziju.

Naime, članom 43. st 4. i 5. Zakona propisano je da, izuzetno, pojedini osiguranici iz člana 42. Zakona pravo na starosnu penziju stiču i pod sledećim uslovima:

 

 

Pri odlučivanju o pravu na penziju svojstvo osiguranika iz člana 42. Zakona se utvrđuje na osnovu rešenja o prestanku radnog odnosa i drugih dokaza o radu na određenim poslovima i periodu tog rada.

2) invalidska penzija

Članom 21. Zakona propisano je da invalidnost postoji kad kod osiguranika nastane potpuni gubitak radne sposobnosti, odnosno kad kod profesionalnog vojnog lica nastane potpuni gubitak sposobnosti za profesionalnu vojnu službu zbog promena u zdravstvenom stanju prouzrokovanih povredom na radu, profesionalnom bolešću, povredom van rada ili bolešću, koje se ne mogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom.

U skladu sa navedenom odredbom Zakona, izvršene se izmene i dopune Pravilnika o obrazovanju i načinu rada  organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje („Službeni glasnik RS”, br. 59/08, 75/08 – ispravka i 24/11 – u daljem tekstu: Pravilnik), a Obrazac 1 – Predlog za utvrđivanje invalidnosti  je zamenjen novim.

Odgovarajući članovi Pravilnika i tačka 4. Obrasca 1. su dopunjeni na taj način što je pored radne sposobnosti dodata sposobnost za profesionalnu vojnu službu.

Veštačenje sposobnosti za profesionanu vojnu službu vrši organ veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, s tim što je, zbog specifičnosti profesionalne vojne službe, izmenama i dopunama Pravilnika predviđeno sledeće:

– za profesionalna vojna lica, prema članu 14. stav 3. Pravilnika, predlog za utvrđivanje invalidnosti na obrascu 1. daje predsednik Više vojnolekarske komisije. U novom obrascu 1. je pored izabranog lekara alternativno dodat predsednik Više vojnolekarske komisije, koji se, za profesionalna vojna lica, smatra izabranim lekarom u smislu člana 94. stav 2. Zakona;

– organ veštačenja, odnosno organ kontrole, shodno članu 5. stav 2. Pravilnika, prilikom veštačenja invalidnosti kod profesionalnih vojnih lica primenjuje akt ministra nadležnog za poslove odbrane kojim su utvrđeni uzroci invalidnosti;

– za veštačenje medicinskih činjenica čiji je uzrok profesionalna bolest, pored medicinske dokumentacije, za profesionalna vojna lica se, prema članu 20. Pravilnika, prilaže i ekspertiza Instituta za medicinu rada Vojnomedicinske akademije, izrađena u skladu sa aktom o utvrđivanju profesionalnih bolesti;

– u slučaju kada se utvrdi postojanje potpunog gubitka sposobnosti za profesionalnu vojnu službu, ne određuje se kontrolni pregled korisnika prava, jer je, u skladu sa  članom 96. stav 2. Zakona, dopunom člana 35. stav 2. Pravilnika podtačkom 20),  predviđeno da se obavezan kontrolni pregled ne određuje u slučaju kada je bolest utvrđena aktom ministra nadležnog za poslove odbrane kojim su utvrđeni uzroci invalidnosti;

– organ veštačenja u drugostepenom postupku ostvarivanja prava, shodno članu 39. stav 1. Pravilnika, veštači na osnovu medicinske dokumentacije korišćene u prvostepenom postupku ostvarivanja prava, kao i medicinske dokumentacije dostavljene u drugostepenom postupku ostvarivanja prava, a za profesionalna vojna lica po pribavljenom mišljenju Glavne vojnolekarske komisije.

Pravosnažno rešenje kojim je, u smislu člana 93. stav 1. Zakona, utvrđen potpuni gubitak sposobnosti  za profesionalnu vojnu službu, dostavlja se poslodavcu – Ministarstvu odbrane.

Pravo na invalidsku penziju se utvrđuje od prvog narednog dana po prestanku osiguranja, ukoliko je osiguranje prestalo posle datuma utvrđene invalidnosti. Sa istim datumom se određuje isplata invalidske penzije nezavisno od toga kada je pravosnažno rešenje o utvrđenoj invalidnosti dostavljeno poslodavcu imajući u vidu da je članom 110. stav 1. tačka 2) Zakona o VS propisano je da oficiru, odnosno podoficiru prestaje služba u Vojsci Srbije ako se na osnovu konačne ocene i mišljenja nadležnog organa zdravstvene službe utvrdi da je trajno nesposoban za službu u Vojsci Srbije.

3) porodična penzija

Članom 30a Zakona je propisano da bračni drug profesionalnog vojnog lica prema propisima o Vojsci Srbije koje je poginulo za vreme dejstava, pravo na porodičnu penziju stiče bez obzira na propisane godine života, pod uslovom da nije ponovo sklopio brak, odnosno, ako ima decu, da su deca završila školovanje.

Porodična penzija se, shodno članu 71. stav 3. Zakona, određuje u iznosu od 100% penzije koja bi osiguraniku pripadala u času smrti. Određivanje porodične penzije u iznosu od 100% penzije koja bi osiguraniku pripadala u času smrti se vrši i u slučaju kada su, pored bračnog druga, i deca korisnici porodične penzije. Naime, u tom slučaju se određuje jedna porodična penzija, koja iznosi 100% penzije umrlog osiguranika. Sve dok je bračni drug korisnik porodične penzije, ne menja se procenat u kome je ona određena od penzije umrlog osiguranika, odnosno i po prestanku prava na porodičnu penziju deci, bračni drug zadržava pravo na porodičnu penziju određenu u tom iznosu.

Kako je, u slučaju pogibije profesionalnog vojnog lica za vreme dejstava, uslov za ostvarivanje prava na porodičnu penziju da bračni drug nije ponovo sklopio brak, i korišćenje porodične penzije, ostvarene u skladu sa članom 30a Zakona, uslovljeno je činjenicom nesklapanja braka. Pravo na porodičnu penziju bračnog druga, ostvarenu u skladu sa članom 30a Zakona, prestaje ponovnim sklapanjem braka, s tim što mu pripada pravo na porodičnu penziju u visini od 70% (ako je jedini korisnik porodične penzije), ako ispunjava uslove za njeno ostvarivanje po opštim propisima, pri čemu se uslovi cene  i sa danom prestanka prava na porodičnu penziju ostvarenu u skladu sa članom 30a Zakona. U slučaju da u momentu prestanka prava na tu porodičnu penziju udova nema navršene propisane godine života, ali ima navršenih 45 godina života, može podneti zahtev za ostvarivanje prava na porodičnu penziju kad navrši potrebne godine života.

4. Utvrđivanje visine penzije

1) Članom 79. Zakona je predviđen način utvrđivanja starosne, odnosno invalidske penzije za osiguranike koji to pravo ostvaruju pod posebnim uslovima.

Starosna, odnosno invalidska penzija se određuje u skladu sa odredbama člana 61. Zakona, a lični bodovi utvrđuju na način predviđen čl. 62. do 70. Zakona, s tim što se, izuzetno od člana 63. stav 1, člana 64. st. 2. i 3. i člana 65. Zakona, za izračunjavanje godišnjeg ličnog koeficijenta ne uzima period od 01. januara 1970. godine, već period od 01. januara 1996. godine.

Podaci o penzijskom stažu  navršenom do 31. decembra 1995. godine, kao i podaci o promenama tih podataka se, prema članu 238. Zakona, unose u matičnu evidenciju o osiguranicima, na osnovu prijave podataka o penzijskom stažu.

To praktično znači da će se izračunjavanje godišnjeg ličnog koeficijenta vršiti isključivo na osnovu zarada, osnovica osiguranja, kao i ugovorenih naknada ostvarenih od 01. januara 1996. godine, odnosno da se neće uzimati u obzir zarade, naknade zarada odnosno osnovice osiguranja od 01. januara 1970. godine, što predstavlja značajnu novinu u odnosu na rešenja sadržana u ranijim zakonima, kojima je regulisano sticanje i ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja pojedinih kategorija osiguranika pod posebnim uslovima. Penzija je uvek obračunavana i po „opštim” i po „posebnim” propisima, jer je zakonom bilo propisano da se penzija obračunava po posebnim propisima ako je to za osiguranika povoljnije, pri čemu se povoljnost obračuna cenila po službenoj dužžnosti.     

Iznos penzije utvrđen na ovaj načinse uvećavaza 20%i predstavlja ukupan iznos penzije za ovu kategoriju osiguranika.

Iznos penzije obračunat na način propisan članom 79. Zakona ne može biti veći od iznosa utvrđenog u članu 78. Zakona, kojim je propisano da se najviši iznos penzije određuje tako što lični koeficijent ne može iznositi više od 3,8.

Napominje se da osiguranik koji u trenutku ostvarivanja prava na starosnu, odnosno invalidsku penziju nema svojstvo osiguranika iz člana 42. Zakona, a koji je to svojstvo imao u toku radnog veka stiče i ostvaruje pravo na penziju po opštim propisima.

5. Korišćenje prava na penziju

Korisnik starosne penzije, koji je po osnovu zaposlenja na teritoriji Republike, odnosno obavljanja samostalne delatnosti po osnovu koje je bio obavezno osiguran na teritoriji Republike bio u osiguranju najmanje godinu dana, ima pravo po prestanku zaposlenja, odnosno obavljanja samostalne delatnosti na ponovno određivanje penzije.

Prilikom ponovnog određivanja penzije korisniku prava se, po službenoj dužnosti, utvrđuje povoljniji iznos penzije.

Ovo pravo ima i korisnik starosne penzije ostvarene po vojnim propisima do 31. decembra 2011. godine, čija penzija se ponovno određuje na način propisan članom 257. Zakona. Napominje se da nije od značaja da li je korisnik penzije ostvarene po vojnim propisima imao prekid u osiguranju, odnosno pravo na ponovno određivanje penzije ima i korisnik koji je narednog dana od dana prestanka osiguranja po osnovu vršenja profesionalne vojne službe bio osiguran po osnovu zaposlenja, odnosno obavljanja samostalne delatnosti.

Korisnik invalidske penzije ostvarene po osnovu potpunog gubitka sposobnosti za profesionalnu vojnu službu, ne može, zbog zaposlenja, odnosno obavljanja samostalne ili poljoprivredne delatnosti, biti, shodno članu 96. stav 1. Zakona, pozvan na ponovni pregled radi utvrđivanja promena u stanju invalidnosti, odnosno ne može mu se obustaviti isplata invalidske penzije.

Korisniku porodične penzije ne obustavlja se isplata te penzije u slučaju kada je ostvario ugovorenu naknadu na mesečnom nivou u iznosu nižem od najniže osnovice u osiguranju zaposlenih, važeće u momentu uplate doprinosa.

Primena Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom („Službeni glasnik RS” br. 113/17 i 50/18 ) počela je 1. jula 2018. godine. Članom 38. st. 2-4. ovog zakona utvrđeno je da ministar nadležan za socijalna pitanja propisuje bliže uslove odsustva sa rada ili rada sa polovinom punog radnog vremena roditelja, odnosno usvojitelja, hranitelja ili staratelja deteta mlađeg od pet godina kome je potrebna posebna nega.
O stepenu smetnji u psihofizičkom razvoju i invaliditetu deteta mišljenje daje nadležna komisija fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, a troškovi njenog rada finansiraju se iz budžeta Republike Srbije.
Sastav, nadležnost i način rada komisije utvrđuje ministar nadležan za socijalna pitanja.
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja doneo je Pravilnik o bližim uslovima, postupku i načinu ostvarivanja prava na odsustvo sa rada ili rada sa polovinom punog radnog vremena radi posebne nege deteta („Službeni glasnik RS” br. 56/18), koji je stupio na snagu 18. jula 2018. godine. Ovim pravilnikom utvrđuju se bliži uslovi, postupak i način ostvarivanja prava na odsustvo sa rada ili rada sa polovinom punog radnog vremena radi posebne nege deteta i prava na ostale naknade po osnovu posebne nege deteta, kao i sastav, nadležnost i način rada komisije koja daje mišljenje o stepenu smetnji u psihofizičkom razvoju i invaliditetu deteta i nivou funkcionalnosti dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i druga pitanja od značaja za ostvarivanje prava.

KO IMA PRAVO

Roditelj, odnosno usvojitelj, hranitelj ili staratelj deteta mlađeg od pet godina, kome je neophodna posebna nega zbog smetnji u razvoju i invaliditeta, osim za slučajeve predviđene propisima o zdravstvenom osiguranju, ima pravo da, po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom od punog radnog vremena radi posebne nege deteta, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad.
Deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom su ona koja imaju ozbiljne ili kompletne teškoće u jednom ili više posmatranih razvojnih domena, kao i deca sa teže narušenim zdravstvenim stanjem i oštećenjem telesnih struktura. 
Razvojni domeni koji se procenjuju su: socioemocionalni razvoj (emotivne funkcije i aktivnosti), kognitivni razvoj, funkcije i aktivnosti komunikacije, fizički razvoj – funkcije aktivnosti pokreta, adaptivne veštine – funkcije aktivnosti svakodnevnog života, i funkcije čula (čulo vida, sluha i osećaj bola).

 

PODNOŠENJE ZAHTEVA

Pravo na odsustvo sa rada ili rada sa polovinom punog radnog vremena i pravo na naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme odsustva sa rada, utvrđuje se na osnovu podnetog zahteva za veštačenje zdravstvenog stanja deteta, u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansijska podrška porodici sa decom. Zahtev se podnosi na Obrascu broj 1 – ZOPND.
Pravo na ostale naknade po osnovu posebne nege deteta, utvrđuje se na osnovu podnetog zahteva za veštačenje zdravstvenog stanja deteta, u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansijska podrška porodici sa decom. Zahtev se podnosi na Obrascu broj 1a – ZONPND.
Zahtev za ostvarivanje prava, sa medicinskom dokumentacijom, podnosi se u opštinskoj, odnosno gradskoj službi dečije zaštite, prema mestu prebivališta podnosioca zahteva. Zahtev se može podneti 45 dana pre isteka odsustva sa rada radi nege deteta.

 

MEDICINSKA DOKUMENTACIJA KOJA SE PODNOSI UZ ZAHTEV

Medicinska dokumentacija koja je potrebna za veštačenje zdravstvenog stanja deteta podrazumeva: 

  1. nalaz izabranog lekara koji sadrži procenu funkcionalnosti deteta po razvojnim domenima (na osnovu neposrednog pregleda, nalaza razvojnog savetovališta ili drugih lekara specijalista i zdravstvenih saradnika) ili obrazac prijave deteta sa smetnjama u razvoju,
  2. nalaze drugih lekara specijalista, 
  3. nalaze zdravstvenih saradnika,
  4. drugu dokumentaciju bitnu za ostvarivanje prava.

 

POZIV ZA VEŠTAČENJE

Opštinska, odnosno gradska služba dečije zaštite, poziva podnosioca zahteva da dođe na veštačenje sa detetom, u nadležnu ustanovu navedenu u pozivu.

 

OBAVLJANJE VEŠTAČENJA

Prvostepena komisija obavlja veštačenje zdravstvenog stanja deteta na osnovu neposrednog pregleda deteta, medicinske dokumentacije i drugih dokaza.
Izuzetno, Prvostepena komisija može dati pozitivno mišljenje za priznavanje prava i bez neposrednog pregleda deteta, odnosno samo na osnovu razmatranja medicinske dokumentacije iz koje se nesporno može utvrditi zdravstveno stanje deteta.

 

DOSTAVLJANJE MIŠLJENJA PRVOSTEPENE KOMISIJE

Po sprovedenom veštačenju, Prvostepena komisija daje mišljenje koje dostavlja opštinskoj, odnosno gradskoj službi dečije zaštite, a koja mišljenje Prvostepene komisije dostavlja podnosiocu zahteva i njegovom poslodavcu, odnosno samo podnosiocu zahteva u slučaju prava na ostale naknade po osnovu posebne nege deteta.

 

DONOŠENJE REŠENJA O PRAVU

Poslodavac na osnovu mišljenja Prvostepene komisije donosi rešenje o pravu na odsustvo sa rada ili rada sa polovinom punog radnog vremena radi posebne nege deteta i dostavlja ga opštinskoj, odnosno gradskoj službi dečije zaštite i podnosiocu zahteva odmah, ukoliko nije uložen prigovor na mišljenje Prvostepene komisije, odnosno ukoliko je uložen prigovor, po dobijanju konačnog mišljenja Drugostepene komisije Republičkog fonda PIO.
Nadležni organ lokalne samouprave – opštinska, odnosno gradska služba dečije zaštite na osnovu mišljenja Prvostepene komisije donosi rešenje o pravu na ostale naknade po osnovu posebne nege deteta odmah, ukoliko nije uložen prigovor na mišljenje Prvostepene komisije, odnosno ukoliko je uložen prigovor, po dobijanju konačnog mišljenja Drugostepene komisije.

 

PODNOŠENJE PRIGOVORA

Na mišljenje Prvostepene komisije podnosilac zahteva kao i poslodavac mogu uložiti prigovor Drugostepenoj komisiji, u roku od osam dana od dana prijema mišljenja.
Prigovor se podnosi opštinskoj, odnosno gradskoj službi dečije zaštite, koji ga odmah, a najkasnije u roku od tri dana dostavlja Drugostepenoj komisiji. 
Po prijemu prigovora Drugostepena komisija preispituje mišljenje Prvostepene komisije.
Drugostepena komisija odlučuje po razmatranju medicinske dokumentacije i dokaza prikupljenih u postupku preispitivanja mišljenja Prvostepene komisije i po potrebi poziva podnosioca zahteva da sa detetom dođe na ponovni pregled.
Drugostepena komisija daje mišljenje u roku od 15 dana od dana prijema prigovora. Mišljenje Drugostepene komisije je konačno.
Konačno mišljenje Drugostepena komisija dostavlja opštinskoj, odnosno gradskoj službi dečije zaštite, koja mišljenje komisije dostavlja podnosiocu zahteva i njegovom poslodavcu najkasnije u roku od tri radna dana od dana prijema mišljenja komisije.

 

PRVOSTEPENA KOMISIJA

Prvostepena komisija ima četiri člana, od kojih je jedan lekar veštak specijalista Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, koji je ujedno i predsednik Prvostepene komisije, jedan lekar specijalista pedijatar iz razvojnog savetovališta ili službe za zdravstvenu zaštitu dece, jedan zdravstveni saradnik i jedan predstavnik nadležnog organa jedinice lokalne samouprave zadužen za poslove dečije zaštite koji je sekretar Prvostepene komisije.
Članovi Prvostepene komisije imaju svoje zamenike.
Rad Prvostepene komisije organizuje se u jedinicama lokalne samouprave u kojima filijale Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje imaju sedište.
Rad Prvostepene komisije se organizuje van radnog vremena, najmanje jednom u 15 dana, a po potrebi i češće u zavisnosti od broja podnetih zahteva.

 

DRUGOSTEPENA KOMISIJA

Drugostepena komisija ima četiri člana, od kojih je jedan lekar veštak specijalista Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, koji je ujedno i predsednik Drugostepene komisije, jedan lekar specijalista pedijatar, jedan zdravstveni saradnik i jedan predstavnik ministarstava nadležnog za socijalna pitanja, koji je sekretar Drugostepene komisije.
Članovi Drugostepene komisije imaju svoje zamenike.
Rad Drugostepene komisije organizuje se u prostorijama Direkcije Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje u Beogradu.

Prema Zakonu o penzijskom i invalidsko  osiguranju, Fond počev od 1.1.2019. godine, novim korisnicima penzija, odnosno novčanih naknada, isplatu ostvarenog prava  vrši isključivo preko banke, odnosno na tekući račun korisnika ili primaoca (punomoćnika, staraoca, hranitelja, roditelja za dete), kao i  na račun ustanove u koju je korisnik smešten.

Korisnici, odnosno primaoci  koji imaju prebivalište u Republici Srbiji, počev od 1. januara 2019. godine, mogu izabrati način na koji će im Fond isplaćivati penziju i to:

  • Na tekući račun
  • Na račun ustanove u koju je korisnik smešten
  • Preko punomoćnika na njegov tekući račun

Korisnicima penzija koji imaju prebivalište van teritorije Republike Srbije, Fond je omogućio isplatu penzija na devizni račun.

U toku postupka za ostvarivanje prava na penziju, odnosno novčanu naknadu podnosilac zahteva, odnosno  budući korisnik Fondu dostavlja jedan od navedenih dokumenata radi isplate ostvarenog prava:

  1. ovlašćenje / potvrdu banke u kojoj je otvoren tekući račun korisnika, odnosno primaoca
  2. rešenje ustanove o postavljenu staraoca ili  hranitelja koje sadrži broj tekućeg računa za isplatu penzije, odnosno novčane naknade
  3. rešenje ili drugi akt o smeštaju korisnika u ustanovu socijalne zaštite, odnosno drugu ustanovu koje sadrži  broj računa ustanove na koji će se vršiti isplata penzije, odnosno novčane naknade
  4. punomoćje kojim se ovlašćuje lice za prijem penzije, odnosno novčane naknade sa podacima o broju tekućeg računa punomoćnika

U slučaju da podnosilac zahteva, odnosno budući korisnik ne dostavi jedan od navedenih dokumenata Fond neće vršiti isplatu ostvarenog prava.

Izuzetno, korisnik kome se već vrši isplata penzije, odnosno novčane naknade, nije potrebno da dostavlja navedene dokaze uz zahtev, jer će se isplata i ovog prava vršiti na isti način.

U toku korišćenja prava na penziju, odnosno novčanu naknadu korisnik može da promeni način isplate,  tako što dostavlja Fondu Zahtev za isplatu na teritoriji Republike Srbije, sa dokumentacijom potrebnom za promenu načina isplate koja je navedena u ovom zahtevu. Korisnici kojima je Fond vršio isplatu na tekući račun ne mogu izabrati isplatu na kućnu adresu, odnosno isporučnu poštu, jer Fond u skladu sa zakonskim propisima ne može udovoljiti takvom zahtevu korisnika.

Fond će korisnicima penzija i novčanih naknada kojima je zaključno sa isplatom penzije za decembar 2018. godine (za kategoriju osiguranika zaposlenih prvi deo penzije za decembar) vršena  isplata na kućnu adresu, ili isporučnu poštu, nastaviti sa ovim načinom isplate i na dalje, odnosno  i nakon 1.1.2019. godine.

U slučaju da ovaj korisnik nakon 1.1.2019. godine  promeni način isplate sa kućne adrese I isporučne pošte na tekući račun korisnika, odnosno primaoca ili na račun ustanove, ne postoji mogućnost ponovnog vraćanja na   isplatu na kućnu adresu ili isporučnu poštu.

Korisnik, primalac, ustanova i punomoćnik imaju obavezu da prijave Fondu svaku promenu koja je od uticaja na  pravo, odnosno obim korišćenja tog prava (na primer: statusne promene u vezi kojih se dostavlja uverenje o životu, izvod iz matične knjige venčanih, umrlih i promene JMBG, imena, prezimena, adrese, prebivališta kao i školsku potvrdu i drugo… u vezi kojih se dostavlja kopija lične karte ili izvod iz čitača za čipovanu ličnu kartu).

Korisniku koji blagovremeno ne dostavi navedenu dokumentaciju, koja je od uticaja na pravo, odnosno obim korišćenja tog prava obustavlja se isplata dospelih mesečnih iznosa penzija, odnosno novčanih naknada.

Dospeli mesečni iznosi penzija, novčanih naknada koji nisu mogli biti isplaćeni zbog navedenih  okolnost, naknadno će se isplatiti najviše za 12 meseci unazad  računajući od dana kada, po prestanku delovanja tih okolnosti, korisnik podnese zahtev za isplatu.

Tekući račun

Tekući račun korisnika / primaoca otvoren kod poslovne banke, uz troškove koje snosi korisnik, a u skladu sa poslovnom politikom banke;

U slučaju da korisnik / primalac ne dostavi obrazac Zahteva za isplatu na teritoriji Republike Srbije, ali dostavi urednu dokumentaciju za isplatu na tekući račun (ovlašćenje, odnosno potvrdu banke kod koje je otvoren tekući račun) koja je utvrđena u Zahtevu za isplatu na teritoriji Republike Srbije, Fond će izvršiti isplatu penzije na osnovu dostavljene dokumentacije.

Ukoliko korisnik želi da promeni način isplate potrebno je da, od  banke preko koje je vršena isplata, dostavi potvrdu o saglasnosti sa promenom načina isplate penzija i obrazac ovlašćenja, odnosno potvrde od banke kod koje je otvoren novi tekući račun za prijem penzije.

  • Promena tekućeg računa

Korisnik penzije koji želi da promeni tekući račun, a da bi mu penzija na vreme bila uplaćena na novi tekući račun kod druge banke, treba da postupi na sledeći način:

– na dan valute isplate penzije (prvi dan isplate na tekuće račune) da u banci preko koje je vršena isplata penzije pribavi potvrdu o izmirenim obavezama prema banci, odnosno potvrdu o saglasnosti banke sa promenom načina isplate  penzija i pribavi  obrazac ovlašćenja, odnosno potvrde o novom tekućem računu koji je otvorio u drugoj banci i sve navedeno dostavi službi za isplatu penzija u nadležnoj filijali, odnosno službi filijale prema mestu  prebivališta.

Ukoliko korisnik penzije ne postupi na navedeni način, Fond neće imati blagovremeno podatke o novom  tekućem računa i naredna uplata penzije će se izvršiti na stari  tekući račun. Banka je u skladu sa ugovorom dužna da ova sredstva vrati Fondu. 

Isplata vraćene penzije vrši se na novi tekući račun korisnika penzije u narednom terminu naknadne isplate penzije, odnosno nakon obrade podataka iz dostavljenog ovlašćenja, odnosno potvrde o novom tekućem računu, dostavljenih od strane korisnika penzije u službu za isplatu penzija u nadležnoj filijali odnosno službi filijale.

Redovna i naknadna isplata penzija za kategoriju zaposlenih je 10. i 25. u mesecu, za kategoriju samostalnih delatnosti redovna isplata je od 1. do 4., a naknadna od 20. do 22. u mesecu, za kategoriju poljoprivrednika i korisnika vojnih penzija redovna isplata penzija je 6. , a naknadna od 20. do 22. u mesecu. 

Na račun ustanove u kojoj je korisnik smešten

Na račun ustanove u kojoj je korisnik smešten, pri čemu korisnik nema troškove u vezi sa isplatom.

U slučaju da korisnik / primalac ne dostavi obrazac Zahteva za isplatu na teritoriji Republike Srbije, ali dostavi urednu dokumentaciju – rešenje o smeštaju u ustanovu sa instrukcijom o uplatnom računu ili ugovor o smeštaju u dom za stara lica, Fond će izvršiti isplatu penzije na osnovu dostavljene dokumentacije.

Isplata penzija na devizni račun

Korisnicima penzija i novčanih naknada iz penzijskog i invalidskog osiguranja koji imaju prebivalište van teritorije Republike Srbije, Fond je omogućio isplatu na devizni račun korisnika, otvoren kod poslovne banke u drugoj državi u kojoj korisnik ima regulisano prebivalište, uz troškove koje snosi korisnik, a u skladu sa poslovnom politikom banke.

Ukoliko se korisnik/primalac kome je Fond vršio isplatu penzije na teritoriji Republike Srbije na njegov tekući račun kod banke, opredeli za isplatu van teritorije Republike Srbije, obavezan je da uz Zahtev za isplatu van teritorije Republike Srbije dostavi Fondu i potvrdu banke o saglasnosti sa promenom načina isplate penzije.

Isplata preko punomoćnika

Korisnik penzije i novčane naknade može da ovlasti punomoćnika da u njegovo ime prima penziju i novčanu naknadu.

Punomoćje mora biti overenoi važi do njegovog opoziva od strane korisnika, odnosno do dana smrti korisnika.

Ukoliko korisnik hoće da drugo lice u njegovo ime prima penziju i/ ili novčanu naknadu, neophodno je da dostavi sledeće:

  • punomoćje overeno kod javnog beležnika, odnosno notara i u Fondu PIO (overa se može uraditi i kod drugog nadležnog organa);
  • dokaz o prebivalištu punomoćnika.

Punomoćje treba da sadrži sledeće podatke:

  • za korisnika prava – ime i prezime, JMBG, broj lične karte i adresne podatke;
  • za punomoćnika – ime i prezime, JMBG, broj lične karte i adresne podatke;
  • saglasnost korisnika prava da punomoćnik u njegovo ime prima penziju;
  • način isplate koji može biti:
  1. na kućnu adresu punomoćnika, (samo za punomoćja koja su overena zaključno sa 31.12.2018. godine, a za punomoćja koja su overena nakon 1.1.2019. godine isplata se vrši  isključivo na tekući račun punomoćnika);
  2. na tekući račun punomoćnika koji ima u poslovnoj banci.
  • broj partije tekućeg računa i naziv poslovne banke;
  • overu od strane javnog beležnika, odnosno notara i Fonda PIO (overa se može uraditi i kod drugog nadležnog organa).

Važeće punomoćje korisnik može u svakom trenutku opozvati, u kom slučaju je u obavezi da dostavi Fondu izjavu o opozivu punomoćja i da se izjasni o daljem načinu isplate.

Ukoliko se korisnik nakon opoziva punomoćja ne izjasni o daljem načinu isplate, Fond će, a prema podacima sa kojima raspolaže, isplatu vršiti korisniku na njegovu kućnu adresu, na teritoriji Republike Srbije. U slučaju da, prema podacima sa kojima raspolaže Fond, korisnik nema adresu na teritoriji Republike Srbije, privremeno će se obustaviti isplata ostvarenog prava.

Korisnik, primalac i punomoćnik imaju obavezu da prijave Fondu svaku promenu koja je od uticaja na  pravo, odnosno obim korišćenja tog prava (na primer: statusne promene u vezi kojih se dostavlja uverenje o životu, izvod iz matične knjige venčanih, umrlih i promene JMBG, imena, prezimena, adrese, prebivališta kao i školsku potvrdu i drugo… u vezi kojih se dostavlja kopija lične karte ili izvod iz čitača za čipovanu ličnu kartu).

Korisnik koji blagovremeno ne dostavi navedenu dokumentaciju, koja je od uticaja na pravo, odnosno obim korišćenja tog prava obustavlja se isplata dospelih mesečnih iznosa penzija, odnosno novčanih naknada.

Dospeli mesečni iznosi penzija, novčanih naknada koji nisu mogli biti isplaćeni zbog navedenih  okolnost, naknadno će se isplatiti najviše za 12 meseci unazad  računajući od dana kada, po prestanku delovanja tih okolnosti, korisnik podnese zahtev za isplatu.

  • KUĆNA ADRESA

Fond će nakon 1.1.2019. godine isplatu na kućnu adresu korisnika, odnosno primaoca vršiti samo korisnicima kojima je isplata vršena na ovaj način zaključno sa obradom penzije za decembar mesec 2018. godine (prvi deo penzije za decembar ѕa korisnike iz kategorije osiguranika zaposlenih).

Počev od 1.1.2019. godine korisnik više ne može izabrati ovaj način isplate.

Isplata na kućnu adresu korisnika / primaoca vrši se putem naloga za isplatu, pri čemu troškove dostave na kućnu adresu snosi korisnik (po poslovnoj politici Pošte). Za isplatu penzija na kućnu adresu neophodno je da korisnik / primalac dostavi fotokopiju lične karte (ispis sa čitača za čipovanu ličnu kartu), ili izbegličku legitimaciju, odnosno zeleni karton sa upisanim jedinstvenim brojem građana ili evidencionim brojem za strane državljane i adresom na teritoriji Republike Srbije.

  • ŠALTER ISPORUČNE POŠTE

Fond će nakon 1.1.2019. godine isplatu na šalteru isporučne pošte, putem naloga zaisplatukorisnika, odnosno primaoca vršiti samo korisnicima kojima je isplata vršena na ovaj način zaključno sa obradom penzije za decembar mesec 2018. godine (prvi deo penzije za decembar ѕa korisnike iz kategorije osiguranika zaposlenih).

Počev od 1.1.2019. godine korisnik više ne može izabrati ovaj način isplate.

Isplata se vrši na šalteru  isporučne pošte, putem naloga za isplatu, pri čemu korisnik nema troškove u vezi sa isplatom. Korisnicima / primaocima je omogućeno da izaberu poštu na čijem će šalteru moći da podignu svoju penziju, odnosno novčanu naknadu u celosti (iznos sa naloga za isplatu) i da za tu uslugu nemaju nikakvih troškova. Korisnik /primalac treba da sa „Spiska isporučnih pošta“ izabere poštu koja je najbliža njegovoj kućnoj adresi u mestu prebivališta.

Korisnik / primalac koji se opredeli za ovaj način isplate podiže penziju na šalteru pošte isključivo lično i u celosti, odnosno podiže odjednom ceo iznos koji je utvrđen na nalogu za isplatu. Za isplatu na šalteru isporučne pošte neophodno je da korisnik / primalac dostavi fotokopiju lične karte (ispis sa čitača za čipovanu ličnu kartu), ili izbegličku legitimaciju, odnosno zeleni karton sa upisanim jedinstvenim brojem građana, ili evidencionim brojem za strane državljane i adresom na teritoriji Republike Srbije.

Korisnik / primalac koji  želi isplatu na šalteru obavezno treba da u Zahtevu za isplatu na teritoriji Republike Srbije upiše poštanski broj isporučne pošte za koju se opredeljuje.

Ukoliko korisnik / primalac podnese Fondu Zahtev za isplatu na teritoriji Republike Srbije u kome se opredelio za isplatu na šalteru, a nije popunio poštanski broj isporučne pošte, Fond će izvršiti isplatu na kućnu adresu korisnika / primaoca i obavestiti ga o tome. Takođe Fond će korisniku / primaocu dostaviti obrazac zahteva radi popune poštanskog broja isporučne pošte sa obavezom da isti vrati Fondu, čime će biti ispunjeni uslovi da se naredna isplata penzija / novčanih naknada izvrši na šalteru isporučne pošte.